Ceo radni vek Gojko Vučićević proveo je u ugostiteljstvu, od toga dve decenije u Rusiji. Zarađeni novac odlučio je da uloži u farmu koza u rodnoj Kruščici kod Arilja.
To je isplativ posao, kaže Vučićević: "Onaj ko se upusti u ozbiljniju proizvodnju i rad sa isplativo je. Uz to, treba imati umatičene koze, a najbolje je da se počne sa tridesetak koza."
Farmu je izgradio na hiljadu metara nadmorske visine, odakle se vide Tara, Golija i Zlatibor. U takvom zdravom okruženju Gojko je izgradio i mlekaru, kapaciteta hiljadu i po litara.
Iako ova farma ima četiri stotine koza, ne može sama da proizvede dovoljnu količinu mleka za sir koji je izuzetno tražen.
Rusi su tražili količinu od deset tona, ali u ovom trenutku jedva se zadovoljavaju i potrebe domaćeg tržišta. Gojko smatra da je rešenje u povezivanju domaćinstava.
"Da idemo zajedno na tržište, pa bi oni pravili po određenoj recepturi trapiste, sireve sa majčinom dušicom, sa orasima, malinama i tako dalje", kaže Vučićević, "tako bismo objedinili i kvalitet."
Gojkovim povratkom na selo, šansu za posao dobilo je četvoro nezaposlenih meštana.
Milka Luković je po zanimanju medicinski tehničar, ali je nezaposlena:
"Tu živim, tu sam zasnovala porodicu. Do pre neku godinu radila sam nešto tuđe nege za donaciju opštine Arilje, posle toga ostala bez posla. Živim od malina, stočarstva – onoga od čega se živi na selu."
Farma koza oživela je taj kraj, u koji zbog sira sve češće svraćaju gosti iz Velike Britanije, Izraela, Rusije, ali i đaci iz poljoprivredne škole na praktičnu nastavu. Država subvencioniše kozarstvo, pa Gojko kaže da je to šansa da se ožive srpska sela, jer je sve manje posla u gradu bilo gde u svetu.
