Kao u nekoj dinamicno režiranoj filmskoj drami, juce je izvodenjem zašticenog svedoka K-25 pred optuženog Miloševica došlo do (ne)ocekivanog obrta, koji tužilaštvo u samom finišu kosovskog segmenta stavlja u nezavidan položaj. Prvi srpski policajac, koji je kao svedok optužbe došao u Hag, govorio je uz mere zaštite koje mu prekrivaju lik i iskrivljuju glas, tako da ga je teško razumeti, a nemoguce prepoznati. Svi koji sede u sudnici, tužioci, optuženi, odbrana, sudsko vece, kao i prijatelji suda unapred znaju ko je i o cemu ce svedociti svaki „Ka“: on radi zaštite svoje bezbednosti ostaje nepoznat samo široj publici.
Time je zagonetnije zašto je tužilaštvo dovelo ovog svedoka, koji je uz sve mere zaštite, „iz prve ruke“ kao specijalni srpski policajac sa terena, opovrgao sve navode iz optužnice koja tereti Slobodana Miloševica za zlocine na Kosovu.
Promašeni svedok
Optuženom Miloševicu, koji se vec peti mesec na ovom sudenju energicno sam brani, u ulozi sopstvenog advokata, nije cak bilo potrebno ni da podiže ton ni da ponavlja pitanja, kako je to radio sa drugim svedocima: svedok optužbe je glatko i jasno potvrdio sve tvrdnje optuženog:
“ pre pocetka svake policijske operacije sa ciljem potiskivanja terorista, radi zaštite su se izvlacili civili kako se ne bi našli izmedu položaja policije i OVK;
“ nikada od svojih komandanata nije dobio bilo koji zadatak koji bi se protivio zakonu ili pravilima službe;
“ Nikada nije video nijednog policajca da pljacka, pali, ubija, siluje ili proteruje;
“ Rec cišcenje nikad nije upotrebljena u drugom kontekstu osim kao obaveza da se potisnu teroristi koji su ugrožavali bezbednost stanovništva, bilo koje nacionalnosti…
Recju, ako bi se izjava K-25, uzela zdravo za gotovo, radi se o savršeno disciplinovanoj, humanoj i duboko moralnoj policiji koja je obavljala svoje zadatke pod teškim uslovima, ali nije odustajala od svojih visoko postavljenih normi službe.
Zašto je onda tužilaštvo dovelo takvog svedoka, to je teško odgonetnuti. Neverovatne su one teze koje govore da tužilaštvo jednostavno cini „tim neznalica“ i da je nespremno, nedoraslo i nezrelo docekalo dugo najavljivano „sudenje stoleca“, mada su medu našim pravnicima koji borave u Hagu one najrasprostranjenije. Nije baš verovatno ni da optuženi Miloševic, sa svojim saradnicima, iz ševeningenskog zatvora drži sve konce u beogradskoj policiji i diriguje njome kao drvenim lutkama.
Rec je ipak o balkanskim gudurama, opterecenim teškim istorijskim bremenom ciji su odnosi i snage komplikovaniji i neuhvatljiviji od svih raznolikih eksperata koje može da obuhvati jedno sudenje. Jednom kada se u taj iracionalni lavirint ude, teško je pronaci logicni izlaz iz njega, pogotovo kad sve treba da se svede bar deklarativno na nešto tako idealno kao što je pravda. Jer svako na Balkanu ima svoju pravdu, kako je to potvrdio i ovaj retki Srbin koji je pristao da kao svedok o njoj prica u Hagu.
Nagodba sudije Meja i optuženog
Drasticno svedocenje Šurete Beriše, izvedene odmah posle srpskog policajca, samo potvrduje da ce sudskom vecu biti jako teško da sklopi pravican mozaik krvavih kosovskih okršaja. Šuretin muž i cetvoro dece ubijeni su u Suvoj Reci 26. marta 1999. godine. Policija je, prema njenom iskazu, bez ikakve selekcije rafalnom paljbom zasula ljude, žene i decu koji su se u gomili sklonili u jednom kaficu. Njeno najmlade dete, koje je poginulo, imalo je tek nešto više od godinu dana. Ona se pretvarala da je mrtva, pa je utovarena sa ostalim leševima u kamion, iz kojeg je ranjena iskocila i slucajno preživela. Sve je upravo negativ od iskaza prethodnog svedoka.
Slobodanu Miloševicu je sugerisano od strane Ricarda Meja da iz pijeteta prema tragediji Šurete Beriše poštedi ovog svedoka unakrsnog ispitivanja. On je na to pristao, ali uz jedan uslov, da se u sudska dokumenta uvrsti i iskaz jednog svedoka koji je za pokolj u Suvoj Reci okrivio naoružanu razbojnicku bandu, medu kojima je bilo i nervno poremecenih.
Šureta je ipak imala prilike da na ovaj iskaz, koji je munjevito pronaden, saopšti svoje primedbe. Ona je odlucno porekla da su ih tog dana napali civili, tvrdeci da su masovna ubistva nezašticenih civila pocinili srpski policajci.
Raspolucena stvarnost Kosova sve je ociglednija u haškoj sudnici, a ostalo je samo još dvadesetak svedoka koji bi mogli da razjasne šta se stvarno dešavalo u toj tacki balkanskog bureta baruta. Sudenje se nastavlja do letnje pauze, 26. jula.
——————————————————————————–
Direktna veza Miloševic “ Pavkovic
Bivši britanski vojni ataše u Beogradu pukovnik Džon Krosland, rekao je juce kao treci svedok, da je od leta 1998. godine Vojska Jugoslavije upotrebljavala teška oruda protiv civilnih naselja na Kosovu, protivno Ženevskoj konvenciji.
Krosland je, kao svedok optužbe, rekao da je to sam video tokom 11 poseta Kosovu i da je upozoravao vojni vrh, ali da su mu tadašnji nacelnik Generalštaba VJ Momcilo Perišic i nacelnik Uprave bezbednosti GŠ Aleksandar Dimitrijevic, tokom više susreta, rekli da komandant Trece armije Nebojša Pavkovic deluje izvan propisanog lanca komandovanja u VJ i da su oni „zaobideni“ i veoma zabrinuti zbog toga.
„Bilo je ocigledno da Perišic i Dimitrijevic nisu bili u potpunosti informisani o zbivanjima na Kosovu i da je lanac komandovanja išao od Pavkovica direktno ka Miloševicu i Nikoli Šainovicu, koji je bio svakodnevno zadužen za Kosovo“, kazao je Krosland, ciji je lik tokom svedocenja bio skriven.
On je kazao da je o tome dugo razgovarao sa generalima Perišicem i Dimitrijevicem i da je zakljucio da je „lanac komandovanja bio politicki ignorisan u cilju agresivnijeg pristupa na Kosovu, koji je ukljucivao VJ kao direktnu podršku delovanju MUP-a“. Perišic i Dimitrijevic se, po svedoku, s tim nisu slagali.
——————————————————————————–
UPRKOS ODLUCI SUDSKOG VECA
Šainovic i Ojdanic još u Ševeningenu
Privremeno „zamrznuta“ prethodna odluka da se brane sa slobode
Glavni branilac generala Dragoljuba Ojdanica, Tomislav Višnjic, rekao je juce u telefonskom razgovoru za „Politiku“ da sudsko vece još nije potvrdilo odluku o privremenom puštanju njegovog klijenta na slobodu, i da je neizvesno kada ce se o ovome odluciti.
Haški tribunal je 26. juna privremeno „zamrzao“ prethodno donetu prvostepenu odluku o puštanju Šainovica i Ojdanica da se brane sa slobode, pošto je tužilaštvo na nju najavilo žalbu. U predvidenom roku od 24 casa žalba, medutim, nije podneta, a Florans Artman, portparol tužilaštva, juce je potvrdila da su advokati odbrane i tužilaštva „razmenili dokumente“, koje sudsko vece treba da razmotri. Ona je dodala da nema odredenog roka do koga sudsko vece mora da donese odluku.
Sudsko vece Haškog tribunala je 26. juna odlucilo da privremeno oslobodi najbliže saradnike Slobodana Miloševica, uz obrazloženje da poštuje garancije Beograda da ce se optuženi pojaviti na sudenju i u znak priznanja zbog usvajanja zakona o saradnji sa Tribunalom u jugoslovenskom parlamentu.
Zorana Šuvakovic
——————————————————————————–
Radomir Markovic svedocice u Hagu
Bivši nacelnik Resora državne bezbednosti (RDB) Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije Radomir Markovic pojavice se u sudnici Haškog tribunala kao svedok optužbe u procesu protiv Slobodana Miloševica, pre letnje pauze koja pocinje 26. jula, javio je juce radio B 92.
Markovicev advokat Dušan Mašic izjavio je tom radiju da je njegov branjenik zahtevao da se u sudnici Tribunala pojavi bez ikakvih mera zaštite.
(Tanjug)
——————————————————————————–
Miroslav Deronjic se ne oseca krivim
Bosanski Srbin Miroslav Deronjic izjavio je juce na prvom pojavljivanju pred sudijom haškog tribunala, da se ne oseca krivim po tackama optužnice za ratne zlocine tokom rata u Bosni.
Deronjic je optužen za ratne zlocine pocinjene u maju 1992. godine nad muslimanskim civilima u selu Glogovac kod Bratunca. Tokom napada jedinica Teritorijalne odbrane iz Bratunca, u tom selu je, navodi se u optužnici, ubijeno 60 muslimanskih muškaraca.
Z. Š.
——————————————————————————–
Radovan Stankovic u petak pred Tribunalom
Hag, 10. jula (Tanjug)
Medunarodni krivicni sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu potvrdio je danas da je bosanski Srbin Radovan Stankovic, koga su juce snage Sfora uhapsile u okolini Srbinja, prebacen u Hag, a pred Tribunalom ce se pojaviti u petak, saopštila je pres-služba Tribunala.
Optužnica protiv Radovana Stankovica podignuta je 5. oktobra 1999. godine, a tereti ga za kršenje zakona i obicaja ratovanja.
Pošto su snage bosanskih Srba u aprilu 1992. preuzele vlast u Srbiji (Foca), pripadnici vojne policije u pratnji vojnika poceli su da hapse muslimane i Hrvate, navodi se u optužnici. Tokom hapšenja mnogi civili su navodno ubijeni, tuceni ili seksualno zlostavljani. Muslimanske žene, deca i starci su držani u zatoceništvu u kucama, stanovima i motelima u Srbinju i okolnim selima, kao i u zatocenickim centrima, navodi se u tužbi.
