Nakon posete Americi, Premijer Zivkovic pravilno zakljucuje o pozitivnim promenama u Vasingtonu u odnosu na Srbiji. Mejdutim, to su promene koje tek treba da se dogode, ako SCG ispune neka osnovna ocekivanja. Ova se ne odnose toliko na kooperaciju sa Haskim Tribunalom, hapsenjem Mladica i tome slicno. Ta ocekivanja su mnogo dublja i sustinska.
Proslog meseca, delegacija novoosnovanog Srpsko-americkog Kongresa (tri najvece i najvaznije srpske organizacije u Americi — Srpski Savez iz Pitisburga, Srpska narodna odbrana iz Cikaga i Kongres Srpskog ujednjenja iz San Franciska– je posetila zvanicni Vasington. Cilje posete je bio da ispita odnose i stavove americke vlade i Kongresa
prema Srbiji. Posle vrlo intezivnih sastanka sa svim relavantinim instiuticijama i velikim brojem vodja, delagacija u sastavu g. Slavka Panovica, Predsednika Srpske nacionalne odbrane, g. Dusana Ljubenka, Pedsednika Srpskog Saveza i dr. prof. Jasmina Vujic i mene, Kongres srpskog ujedinjenja je zakljucila sledece:
1. da tradicionlano dobri i konstruktivni odnosi Amerike i Srbije mogu da se obnove;
2. da jos uvek postoji veliko nerazumevanje u Vasingtonu o srpskim legitimnim interesima i problemima;
3. da to nerazumevanje se odrzava i „hrani“ izuzetno aktivnim lobiranjem Albanaca i drugih srpskih antgonista;
4. da zvanican Vasington, kao i nevladine organizacije koje sa bave pitanjem Balkana i uticu na stvaranje americke spoljne politike, nemaju jasnu sliku sta Srbija zeli, gde ona hoce da ide i bude bar u sledecih 5-10 godina;
5. da Amerika zeli da vidi SCG u Evropskoj uniji, ali takodje zeli da ima posebne, bilateralne odnose za SCG od strateskog znacaja za obe zemlje;
6. da je progres tranzicije od zatvorenog i trulog komunistickog sistema u procesu u SCG, ali rezultati su daleko od stepena gde bi mogli i trebalo da bude;
7. da nece biti maksimalno dobrih i solidnih odnosa izmedju dve zemlje, bilo politickih bilo komercionlanih ili drugih, dokle god SCG ne pokazu znacajan i konkretan progres u ovim poljima:
(a) zaustavi i stavi pod jaku kontrolu sve vrste kriminala i korupcije,
(b) obnovi i potpuno reformise kljucne institucije koje su neophodne za funckionisanje demokrtaskog drustva i drzave i slobodnog trzista,
(c) okonca zapocete reforme u vojsci koje su dobro primljene u Americi,
(d) pocne najozbiljnije i nemilosrdno ciscenje i potpunu rekonstrukciju aparata drzavne bezbednosti koji je do sada izbegao bilo kakve reforme i promene,
(e) ocisti drzavne strukture i ceo aparat od dna do vrha i stvoriti uslove zakonom za profesionalnu drzavnu sluzbu koja ce da radi bez obzira na promene u politici i bice zakonski zasticena od istih, i
(f) obezbedi funckcionisanje privrede i stvori poslove, sto znaci: imati prave zakona za zastitu privatne svojine, denaconalizacija nelelgalno uzete imovine, ustanoviti moderne komercionalne zakone i odgovarajuce kompetetno sudstvo, utemeljiti poreski sistem koji ohrabruje ulaganje i domace i strano, i delima pokazati realnu socijalnu brigu za nezaposlene i penzionere;
8. da racionalno resi pitanje Kosmeta (ovde nismo nigde osetili da Amerika podrzava nezavisnost te provincije, vec stvarno zeli da Srbi i Albanci nadju resenje koja bi ona podrzala).
Ako se secam dobro, ovo su svakako najvaznija ocekivanja i preduslovi za „promene americke politike prema SCG.“ Kao sto se lako moze videti iz ovoga, Premijer Zivkovic i njegov tim imaju izuzetno veliki, komplikovan i tezak posao da stvore uslove da bi do tih promena tek doslo. Moralno i zdravo drustvo i moderna drzava zahtevaju velike zrtve, istrajnost i tezak, nesebican rad.
Treba zakljuciti ovde da skoro sve sto je navedeno gore je potrebno uraditi i koristno za SCG i njenu buducnost, bez obzira sta Vasington ili bilo ko drugo misli. Po padu Milosevica, Srbija je imala ogroman rezervoar dobre volje. Ocekivalo se da ona postane model za Balkan. Medjutim, taj stvarni „medeni mesec (otprilike period od 5-og oktobra 2000 godine do juna 2001) nije bio pravilno i sistematski iskoriscen da upostavi jake i pozitivne temelje odnosa izmedju Vasingtona i Beograda. Ovo je svakako jedan od kardinalnih propusta srpke diplomatije i vlasti.
Po dolasku na vlast, Republikanska vlada je zelela da se distancira od Srbije, Bosne, Haga i Kosova, smatrajuci da su tu mnogo greske ucinjene od prethodne vlade Predsednika Klintona i evropske unije. Posle teroristickog napada na Ameriku 9-og septembra i onda problema sa „starom“ Evropom oko rata u Iraku, polako je sazrelo shvatanje u vladi Predsednika Busa da se Balkan ne moze pacifikovati i napraviti stabilnim bez Srbije. Stabilan i miran Balkan je, medjutim, potreban zbog neresenih problema na srednjem istoku i rata sa terorizmom. Rumunija, Bugarska, Albanske luke, a verovatno i baza na Kosovu su nove kuce za NATO.
Srbija i Crna Gora neizostavno trebaju da obnove dobre strateske, privredno-trgovinske i kulturne odnose sa Amerikom. Medjutim, SCG mora istovremeno da nastavi priblizavanje Evropi i radi na uspostavljanju prisnijih i sustinski boljih odnosa sa zemljama u regionu. To ce prestavljati jednu dilemu i tezak zadatak koji ce zahtevati vrlo preciznu, mudru i dalekovidu drzavnu viziju i strategiju.
Saveznici i partneri u medjnarodnim odnosima se ne zadobijaju lako i jeftino.
