Promena prezimena prilikom naturalizacije

Prema podaticma Saveznog zavoda za statistiku između 1990. i 2014. godine, tokom procesa naturalizacije, Švajcarska je promenila imena ili prezimena preko 100.000 osoba koji su došli iz istočne Evrope.

Osobe koje su državljani bivše Jugoslavije, u većini slučajeva imaju prezimena koja se završavaju na -ić, postali su -ic (bez akutnog akcenta). Za njima ne zaostaju ni osobe poreklom iz Češke, Poljske, Rumunije, Mađarske, Letonije, Litvanije i Turske.

Krivac za ovo je kompjuterski sistem „Infostar“ i font koji se koristi, a odgovara standardu ISO 8859-15, koji je zanovan na alfabetu zapadne Evrope. Samo specijalni znakovi iz ovog regiona su podržani – kao što su špansko „ñ“, dansko „ø“, švedsko „å“ ili nemačko „ß“, koji se kao takvi uspešno reprodukuju.

Ovakvu podelu je indirektno potvrdio i Federalni zavod za pravdu u svom pismu, koje je poslato jednom švajcarskom državljaninu čije je prezime „promenjeno“. U pismu se ističe da je postalo nemoguće ispisivati tačno sva imena, imajući u vidu sve veći broj stranih imena i prezimena u Švajcarskoj.

Ova praksa se verovatno neće promeniti u narednom periodu. Bilo bi potrebno promeniti registar Federalne matične službe, ali i sve baze podataka na svim administrativnim nivoima Konfederacije, Kantona i Opština.