Publika je bila jako zainteresovana da čuje pesnikinju iz Srbije, jer kažu da nisu imali priliku da se sretnu sa poezijom pesnika sa naših prostora.
„Brojna publika mi je ukazala čast i pažnju svojim pitanjima i stavila do znanja da senzibilitet koji izbija iz mojih pesama i intenzitet nostalgije i rodoljublja koji su osetili u svakom mom stihu ih je naterao da se poistovete bar na trenutak sa ljudima koji su ostavili svoja ognjišta i najmilije i krenuli za boljim životom. Pokušali su da uđu u našu sudbinu-sudbinu pečalbara i osete tu nijansu tuge i melanholije. To mi je bila potvrda da su stavili moje stihove u funkciju empatije i delili sa mnom moja osećanja, sumnje, radost i nadu koje sam prenela čitajući im svoje stihove“, kaže Rada Rajić Ristić za Program za dijasporu RTS-a.
Knjiga pesama Latice duše posvećena je Matildi Papo, mladoj, sedamnaestogodišnjoj Jugoslovenki, jevrejskog porekla, koja je pobegla zajedno sa roditeljima iz Sarajeva u martu 1942. od okupatorskog zla i pristigla u Oderzo, gradić na severu Italije. Kada je Matilda Papo umrla 2003. njena kćerka i sin su pronašli dve sveske; želeli su da pročitaju šta u njima piše, jer su videli da se radi o dnevniku. Pisane su na srpskom jeziku, koji oni ne poznaju, a u prevodu im je pomogla naša pesnikinja Rada Rajić Ristić.
„Radi se o drugoj Ani Frank i meni je bilo zadovoljstvo i velika čast da u rukama držim deo istorije, vreme Drugog svetskog rata i da sam prva posle autorke dnevnika čitala jedan delić mozaika iz tog perioda. Spoznala sam bol, patnju, muke kao i poniženja te mlade devojke. Iz njene patnje sam i ja naučila mnogo toga: da ne treba pognuti glavu ni pred kim i ni pred čim, da sve ima kraj i resenje, da su patnje prolazne u životu živog čoveka i da samo ko se preda sudbini je gubitnik. Matilda Papo se udala za mladog italijanskog oficira Ezia na kraju rata 1945. i iz tog braka je rođena Lia i njen brat. I Matildin život spada u živote pečalbara jer je i ona za sobom ostavila uspomene, domovinu, prijatelje, voljeni grad.
Promociji je prisustvovala i Matildina kćerka, Lia Marchetti, koja je govorila o svojoj majci. Publika je dugo aplaudirala, odajući čast kako knjizi Latice duše, tako i životu Matilde Papo.
