Na početku večeri posetiocima se obratila predsednica SKD-a Slađana Setenčić.
Događaju je prisustvovao i generalni konzul Republike Srbije, Zoran Jeremić koji se takođe obratio prisutnima uz reči podrške magistru Markoviću koji već godinama neumorno radi na prikupljanju podataka o našim ljudima na tlu Švajcarske.
"Mr.Živko Marković već odavno za svoje sunarodnike u Švajcarskoj važi za čoveka "enciklopediju". Godinama vredno radeći na prikupljanju podataka o srpskom stanovništvu u ovoj zemlji zadužio je mnoga pokolenja. Kad to kažem, mislim da će buduće generacije imati težak zadatak da nastave istim stopama magistra Markovića ali i primer sa koliko ljubavi se čuva tradicija, kultura i jezik.", ovim rečima i biografijom pisca, program promocije otvorila je Violeta Aleksić, novinar i književnik.
Šta su radili Srbi za vreme Prvog svetskog rata, kako su širili istinu o srpskim borbama i žrtvama palim za slobodu, kako su humani Švajcarci sakupljali pomoć za srpski narod, srpske đake i studente, srpske zarobljenike u logorima, ali i kako su branili Srbe istinom pred svetom? Odgovore na ova i mnoga druga pitanja nalaze se među koricama knjige "Srbi u Švajcarskoj – 1863-1818".
Živko V. Marković rođen je 1947. godine, u Novom Sadu završio je Filozofski fakultet i dvogodišnje postdiplomske studije u zvanju magistra književno-istorijskih nauka. Pre dolaska u Švajcarsku 1991. godine, radio je kao profesor i bibliotekar. Prvo naučno zvanje istraživač-saradnik dobija u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu, a nakon tri uzastopna pokušaja da mu se odobri stipendija za izradu doktorskog rada iz istorije stare srpske knjige u Beču, napušta nauku i odlazi u Ameriku, a zatim u Švajcarsku gde u Srpskoj školi najmlađima prenosi svoja znanja o srpskom jeziku, književnosti, istoriji, kulturi i religiji (1991-2011).
U Švajcarskoj je aktivista u srpskim udruženjima i društvima, ali i saradnik naučnih, kulturnih, prosvetnih i novinskih ustanova u matici i rasejanju, recezent i redaktor više knjiga, član redakcija leksikona o Srbima u svetu i pisac više od deset dela naučne i publicističke orijentacije, kao autor i koautor.
Objavio je dvadesetak radova iz književnosti u časopisima, od kojih je najviše pažnje naučne javnosti izazvao tekst "Srpski bakrorezni kalendar iz 1719", objavljen 1984. godine u kojem se dokazuje da je novovekovno srpsko štamparstvo počelo 22 godine ranije nego što su bila dotadašnja saznanja o tome (H. Žefarović: "Stematografija", Beč 1741).
Od dolaska u Švajcarsku, bavi se prikupljanjem i istraživanjem građe o odnosima Srba i Švajcaraca u 19. i 20. veku.
Promociju je više od dva sata sa velikom pažnjom pratilo mnogo posetilaca. U pripremi je i treći tom na istu temu a sledeća promocija biće održana u Ambasadi Republike Srbije u narednom periodu.
