Sa Vukom Draškovicem, vodom Srpskog pokreta obnove, razgovarali smo o aktuelnom predizbornom trenutku Srbije, odnosima medu republikama i mogucnosti za opstanak zajednicke države, decentralizaciji, manjinskim pravima…
• Gospodine Draškovicu, kako komentarišete rezultate izbora na jugu Srbije? Ima li Srbija integrativne snage da ocuva celovitost ili se pod firmom decentralizacije teritorijalno dalje kruni?
– Pred našim ocima, u strašnoj tišini, obavlja se rasparcavanje Srbije, bez reakcije naroda, što je veoma opasno. Albanci su prakticno stigli na kapije Vranja i to je posledica dogovora sa beogradskim vlastodršcima. Sve je pripremljeno kada je odluceno da za sve u Srbiji važi kao krajnji rok za popis stanovništva jedan datum, a za Albance sa juga Srbije – drugi, produžen za mesec dana. Tako se Albancima pružila prilika da imaju privilegiju da glasaju na tri mesta: u Srbiji, na Kosmetu i u Albaniji. Pred Srbe, uoci izbora na jugu Srbije, celnici iz Beograda su postavili ultimatum, da lista mora da bude jedinstvena, da na njoj 55 odsto mora da imaju DS i DA, a da kandidat za gradonacelnika mora da bude iz DS. Za nacionalisticku i opasnu proglasili su ideju SPO da tu jedinstvenu listu sastave ljudi koji žive u Bujanovcu i kojima ne pada na pamet da prodaju i predaju taj deo Srbije. Tako je došlo do znacajnog srpskog bojkota, što je dovelo do pobede Albanaca.
Gde su srpski simboli?
• Vi ocito ne podržave decentralizaciju, kako je vidi i sprovodi aktuelna vlast?
– Zar pred našim ocima nije iz Raške oblasti vec proteran srpski jezik? Tamo se govori bosanskim jezikom, a najavljuje se otvaranje i bosanskog univerziteta. Najavljuje se i donošenje vojvodanskog ustava, grba i himne, a pri tom vladajucoj garnituri ne pada na pamet da Srbija dobije novi Ustav, da vrati svoje tradicionalne državne simbole. Govori se i o Šumadiji kao republici, a u Veljkovoj krajini se prica o autonomiji Vlaho-Srba. Medutim, najveci je problem ta strašna tišina u Srbiji.
Da li je iko reagovao na tekst jednog od celnika DOS, da genocida nad Srbima u Bosni i Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata nije ni bilo i da je sve rezultat propagande srpske imperijalne ideje i srpskog nacionalizma. Uz tvrdnju, koju nikada nisu rekle ni ustaše, da je Srba 1945. bilo više nego pre pocetka ratu. I sve je to izreceno usred prestonog grada Srba. Ispalo je da Jasenovac, Jadovno i mnogobrojna druga stratišta Srba nisu bila gubilišta nego porodilišta.
Odgovornost premijera
– Pokazalo se da od osnovne platforme DOS – „Stop teroru“ – nije ostalo ništa. Miloševiceve eskadrone smrti, ubice, mafijaše, apsolutno je preuzeo premijer Srbije. Cela javnost cuti. Nesumnjivo je da je ubistvo na Ibarskoj magistrali pocinio vrh Miloševicevog režima, ali sada mogu da kažem da su svi ti ljudi žrtve i Miloševica i đindica. Miloševica koji je ubistva naredivao i đindica koji sada te ubice štiti – ogorcen je Draškovic.
• Srbija je, ipak, i zemlja manjina i to na neki nacin mora rešiti?
– Oni ovo što je ubijanje Srbije nazivaju decentralizacijom i pod time podrazumevaju i gubitak Kosova. Nacija kao paralisana, kao na gubilištu – cuti. Mi u SPO jesmo za decentralizaciju Srbije. Jasno isticemo da smo za veliki stepen autonomija opština i gradova, za ekonomsku autonomiju Vojvodine, za apsolutna prava nesrpskog stanovništva, ali samo do granica da se tom autonomijom ne dovede u pitanje državna celovitost Srbije. Moramo da postavimo cilj pred sebe, a to je povratak srpskog naroda na Kosovo, kao i naše vojske na srpsku granicu sa Albanijom.
• Koliko je ova prica prijemciva drugim nacionalnostima u Srbiji?
– Ona nije prijemcljiva onima i samo onima koji pod svojim nacionalnim pravima podrazumevaju pravo zlocina nad srpskim narodom. Nacionalni program SPO nikada nije bio okrenut prema nekom drugom, nego smo samo insistirali na pravima svog naroda koja ne smeju da budu ugrožena.
Ne smemo se zavadati
• Da li biste podržali kampanju za samostalnost Srbije?
– Ne bih i ne želim o tome dugo ni da pricam. Srbija, Crna Gora i Republika Srpska su tri države, tri imena, isti koren, ista vera, tri imanja, ista ocevina. Tri kao jedan i jedan kao tri, neka vrsta trojstva. To je sadašnja realnost i tu realnost prihvatamo uz punu svest da ništa nije vecno, da ce za deset, petnćst godina, doci do nove politicke šanse da se sjedini nešto što se ne može razjedinjavati, ali da uvek poštujemo neke naše unutrašnje specificnosti i jednakosti. Želim da sacuvamo krov iznad Srbije i Crne Gore, ali za ime Boga, ako do toga i ne dode ne zavadajmo ono što se ne sme zavaditi, ne delimo ono što ne smemo da delimo.
„Zec u loncu“
– Predsednicki izbori su tu. Neizbežni su i parlamentarni. Smatramo štetnim stvaranje predizbornih koalicija, vec smo za formiranje postizborne koalicije izmedu stranaka srodnih programa. Ja sam za koaliciju nacionalno-demokratskih stranaka.
• Znaci sa DSS?
– Ništa ne znaci, sem ovog što sam rekao. Kada zec bude u loncu, onda cemo raspravljati o zacinima.
• Ocekujete li vanredne izbore za Skupštinu Srbije?
– Izbori su neizbežni. SPO se za njih sprema. Ocuvana nam je infrastruktura, i bolja je, jer je partija procišcena od onih koji su tu bili, ne zbog vere, vec zbog vecere. Mislim da ce i ovi predsednicki izbori, koji su raspisani sa ciljem da se izbegnu parlamentarni, barem u prvom krugu biti test trenutne politicke snage u Srbiji, pošto ce sve znacajnije partije imati svoje predsednicke kandidate. Kada ne bi bilo nekog cudnog dila sa nekim mocnim sa Zapada, vec sada bi bi trebalo da se predsednicki i parlamnetarni izbori obave istog dana.
• Sprema li SPO svog predsednickog kandidata?
– Mi cemo uskoro imati sednicu Glavnog odbora i donecemo odluku. Posle onoga što nam se desilo 2000. godine, kada je tri cetvrtine tradicionalnih biraca SPO dalo svoj glas DOS, s obzirom na apsolutnu medijsku blokadu SPO, predstojeci izbori treba da budu prilika za konsolidovanje našeg birackog tela, za vracanje snage Srpskog pokreta obnove. Ubeden sam da je to i vracanje snage Srbije. Verujem da nema nikoga ko hoce pošteno da razmišlja, a da ne misli da su ona Skupština i Vlada bez SPO, kao crkva bez zvonika i oltara. To je ono što nam namece potrebu da imamo svog kandidata. Ja licno želim da imamo svog kandidata i da se borimo. Jedno je sigurno, ako uspemo u kampanji da vratimo svoje birace, one koji su u pijanoj referendumskoj atmosferi dali svojevremeno glas DOS, ulazak kandidata SPO u drugi krug je siguran.
Licna zamenica
• Predsednicki izbori, prema reakcijama u javnosti, kao da su vec odluceni – Labus ili Koštunica?
– Namerno se podstice referendumska atmosfera – Koštunica ili đindic, odnosno Labus kao licna zamenica za đindica. Labus je osnivac DS, visoki funkcioner, a kandiduje se kao kandidat grupe gradana. Tu prevaru cine verovatno zato što im je jasno da bi saopštavanjem istine da je on kandidat DS i Zorana đindica bilo surovo opasno, s obzirom, da od te stranke i njenog lidera nema omraženije stranke i lidera danas u Srbiji. Jugoslovenski predsednik ce teško moci da objasni narodu kako ce izborom za predsednika Srbije da odbrani Srbiju od ovoga zla, kad sa mnogo vecim ovlašcenima kao predsednik SRJ nije u stanju da odbrani sebe i svoju stranku.
Promašaj za izucavanje
• Bili ste zagovornik „Plana Z-4“ za rešenje položaja Srba u Hrvatskoj. Kako danas uoci godišnjice „Oluje“ mislite o tome?
– Nerazumnost i neodgovornost ljudi koji su tada vodili Srbiju i srpski narod u Krajini doveli su do toga da se ne prihvati „Plan Z-4“. Secam se jedog sastanka gde je Karl Bilt u jednoj zapadnoj ambasadi nastojao da ubedi predstavnike krajiških Srba da prihvate taj plan. Na sastanak sam bio pozvan i ja, da agrumentujem potrebu da se taj plan prihvati. Nije vredelo i Bilt je tada izgovorio: „U buducnosti, na srpskim univerzitetima izucavace se ova vaša greška kao primer nacionalne neodgovornosti i katastrofe“.
• Zašto opozicija nema zajednickog kandidata?
– Ta prica je završena. SRS,SSJ, SPS imaju svoje kandidate, a i DSS ce imati svog. Sa Vojislavom Koštunicom nisam razgovarao, a sa Šešeljem jesam dva, tri puta i to telefonom, u smislu da ideja o zajednickom kandidatu nije loša, ali da taj zajednicki kandidat ne može biti bilo ko. Govorio sam da se mora naci covek koji nece da zatvori nijedna vrata prema SAD i EU, covek koji u odnosima sa svetom nece da se postavlja kao sluga, vec ce braniti nacionalna prava i interese. To nije prihvaceno. Odbio sam svaki razgovor o vanstranackom kandidatu. Dosta je tih prevara, Srbiji su potrebni ljudi koji se 12 godina bore otvoreno i politicki, u okviru svojih stranaka, za zaustavljanje propadanja države. Dosta je tih prevara da se neki ljudi bore, a onda dodu neki ljudi iz zapecka ili iz šinjela Slobodana Miloševica ili MMF i vladaju Srbijom.
