Prvog dana Vaskršnjih susreta dijaspore i otadžbine, koji se održavaju u Beogradu, najavljeno je donošenje Zakona o dijaspori. Ministar pravde Republike Srbije Vladan Batić je istakao da će time biti rešena sva sporna pitanja u vezi sa biračkim pravom, zastupljenošću dijaspore u otadžbinskom parlamentu, vojnom obavezom i investicionim ulaganjima u maticu.
Tim povodom razgovarali smo sa predsednikom Skupštine SCG prof. dr Dragoljubom Mićunovićem, pokroviteljom ovogodišnjih susreta dijaspore i otadžbine.
Treba da donesemo niz propisa i zakona koji uređuju status naših ljudi u rasejanju, jer tu ima više problema. Jedan je vezan za biračko pravo, drugi za državljanstvo. Treći za uslove ulaganja, obavezu služenja vojnog roka. Ima tu i poreskih pitanja. Sva to traži zakonsku regulativu. Sa naše strane trebalo bi, takođe, da se stvore grancije za investiciona ulaganja i dobri uslovi, a da se pri tom ne naruši princip tržišne privrede i konkurentnosti.
Ulazak u EU
• Kako komentarišete inicijativu predsednika Svetozara Marovića o ulasku Srbije i Crne Gore u Evropsku uniju po ubrzanom postupku?
– Mi imamo isti stav. Da bi ušli u EU mi prethodno moramo da u SCG harmonizujemo odnose, svoj privredni sistem. Mora da se uradi jedna studija mogućih ostvarenja i da počnu razgovori između EU i naše državne zajednice. Onom brzinom kojom se mi budemo prilagođavali pravilima i uslovima EU, od toga će zavisti kojom ćemo brzinom doći u situaciju da možemo da se kandidujemo za neki određeni rok za punopravno članstvo u EU – pojasnio je Mićunović.
Verujem da ima dosta kapitala kojim raspolažu naši sunarodnici i bilo bi veoma dobro da taj kapital nađe ovde svoje mesto – rekao je Mićunović.
• Da li će ta zakon biti donet na nivoima republika ili na nivou zajednice Srbije i Crne Gore? I kako će se ubuduće matica baviti dijasporom: svaka republika za sebe ili na nivou zajednice?
– Naravno, svaka republika za sebe. Međutim, postoji i marterija koja je opšteg karaktera. To su pitanja statusa koja se regulišu saveznim zakonima i to je nešto što će se sigurno naći u Skupštini Srbije i Crne Gore. Inače, sve drugo, privredna saradnja, na primer, ticaće se republike iz koje iseljenik potiče.
xVaskršnji susreti dijaspore i otadžbine održavaju se u Beogradu od 1998. Vi na njima učestvujete od 2001. Kako biste uporedili susrete iz 2001. i ove današnje?
– Tada su došli svi, sve moguće organizacije. U prvom planu su bili izveštaji o humanitarnoj pomoći, razgovaralo se o perspektivama i budućim odnosima dijaspore i matice. Izgledalo je da će ti odnosi omogućiti daleko bolju saradnju nego što je, na žalost, imamo danas . U prvom redu mislim na privrednu saradnju. Ne ulazim u to čija je krivica, ali je veoma važno da se formiraju vrlo jasni interesi koje ima matica prema dijaspori i dijaspora u matici. Do sada to nismo uspeli da uradimo projektima nekih većih razmera.
