Proširenje Evropske unije glavna tema sastanka šefova diplomatija
Srbija nikad u EU!
Srbija u dogledno vreme neće postati članica Evropske unije, sve je glasnija poruka koja dopire iz Brisela sa naglaskom da se evropske granice nikada neće prošiti na granice Srbije i granice drugih zemalja zapadnog Balkana.
Iako je u više navrata EU potvrdila evropsku budućnost zemalja zapadnog Balkana, sve se češće u zemljama širom Evrope pominje mogućnost da se Srbiji i drugim zapadnobalkanskim zemljama umesto punopravnog članstva ponudi privilegovano partnerstvo, pridruženo članstvo ili neki treći vid saradnje. Tačnije, Evropa će sa Srbijom sarađivati „na daljinu“.
Možda će budućnost Srbije, onako kako je vidi EU, biti jasnija nakon neformalnog sastanka šefova diplomatija EU koji će se u aprilu održati u Austriji. U okviru diskusije o budućem širenju EU, ministri spoljnih poslova tada će razmatrati zvanični predlog Holandije, koji garantuje perspektivu članstva državama zapadnog Balkana uz visok stepen uslovljavanja.
Naime, Holandija predviđa mogućnost da Srbija i druge zemlje zapadnog Balkana postanu članice EU, ali tek kada budu potpuno politički i ekonomski spremne za to i samo onda kada EU bude imala dovoljno „apsorpcione moći“. Sudeći prema negativnom stavu koji prema proširenju ima sve više članica EU i brojnim javnim protestima protiv budućeg članstva osam ili više zemalja, Srbiji se vrata EU neće još dugo, dugo otvoriti.
Holandija se, naime, protivi novom proširenju sve dok „zemlja koja je u pitanju ne sprovede u potpunosti sadržinu sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju“. Posebno se u holandskom predlogu podvlači neophodnost da EU bude sasvim sigurna da je kandidat dostigao punu političku, demokratsku zrelost i ispunio u potpunosti sva tražena politička merila. Holandija, za koju je poznato da se zalaže za prekid pregovora sa SCG sve dok se Ratko Mladić ne nađe u Hagu, takođe predlaže i da se odmah na početku pregovora otvore najzahtevnija poglavlja vezana za pravosuđe i unutrašnje poslove, kako bi se rasprava o tako važnim pitanjima izbegla „pod političkim pritiskom i u stisci na kraju procesa“.
Da je Srbija daleko od članstva u EU potvrđuju i ideje raznih grupa u Evropskom parlamentu koje je i ne vide kao buduću članicu EU. Tačnije, kao budućeg člana iz regiona viđena je samo Hrvatsku. To je potvrdio i premijer Luksemburga Žan-Klod Junker izjavom da „Hrvatska treba da bude ugledan član EU s obzirom na svoju istoriju i civilizacijske temelje“.
– Ne bih Hrvatsku stavio u isti koš s ostalim zemljama zapadnog Balkana – rekao je Junker uz opasku da i ostale zapadnobalkanske države moraju imati perspektivu učlanjenja u EU, „s tim što je evropska perspektiva Hrvatske bliža“.
Interesantno je da se mišljenje EU o evropskoj budućnosti zemalja zapadnog Balkana nije promenilo u poslednje četiri godine. Naime, još krajem 2002. godine, visokom predstavniku EU za spoljnu politiku Havijeru Solani i njegovim saradnicima predstavljen je izveštaj koji je po narudžbi EU izradilo više nevladinih organizacija i instituta. Ni tada se Srbija nije našla u planovima evropskog proširenja. Ipak, slično sadašnjoj situaciji, Evropa ni tada nije bila spremna da od regiona digne ruke, pa je i pre četiri godine rešenje videla u procesu „evropeizacije“. Ovaj vid saradnje koji ne podrazumeva članstvo omogućio bi saradnju zemlja zapadnog Balkana sa Briselom na raznim nivoima, pri čemu bi EU Srbiju i susedne zemlje držala na dalekom štapu.
