Cetiri miliona ljudi, koliko je procenjeno da broji srpska dijaspora, cini ogroman finansijski, ekonomski i intelektualni potencijal, a veliki greh bice ako i nove vladajuce strukture u zemlji matici nastave praksu komunistickog nasleda i ostave je po strani, smatra dr Vladimir Umeljic, književnik iz Ašafenburga, clan Saveta utemeljivaca Svetskog Sabora Srba i upravnik Srpskog kulturno-dokumentacionog centra.
• Ako bismo krenuli od onoga što je danas za srpski narod najbitnije, o cemu biste najpre govorili?
– Na prvo mesto stavio bih odnos Srba i Srba, odnosno Srba koji žive u Jugoslaviji, zemlji matici koja nam je preostala, i Srba koji žive van granica Jugoslavije. Svi su oni neodvojiva celina i pored svih seoba i svih deoba i svih administrativnih granica.
• Kako biste ocenili odraz demokratskih promena na Srbe koji žive u Nemackoj?
– Dijaspora je dugo cekala na demokratske promene u Jugoslaviji, ali ni posle pola godine bitnijih pomaka u odnosu sa maticom – nema. Nove politicke strukture bavile su se, uglavnom same sobom, a rezultat je pat pozicija iz koje kao da nema izlaza. Ta je pozicija prouzrokovana fiksacijom na dva tabora: Koštunicin i đindicev. Ono što se previda svo vreme su male partije, koje trenutno cine okosnicu politicke moci đindicevog tabora, ali koje, sasvim izvesno, predstavljaju potencijal koji ce stvari pokrenuti sa „mrtve tacke“.
• Kako se pat pozicija u zemlji odražava na dijasporu?
– I nama je time sužen prostor za delovanje. Jedini pozitivni pomak je da je osnovan Savet dijaspore koji tek treba da se dokaže, što ce zavisiti ne samo od sposobnosti ljudi koji su u Savetu, vec i spremnosti vlasti za saradnju. Savet dijaspore ima, nažalost, samo savetodavnu ulogu, a to nije dovoljno, potrebno nam je pravo glasa. Dijaspora i te kako ima šta da kaže, pitanje je samo ima li onih koji žele da je cuju.
• Ima li nagoveštaja da iko u Srbiji shvata buducu ulogu dijaspore?
– U Srbiji, nažalost, sve stoji, javnost treba „prodrmati“, a to danas mogu da ucine samo mediji. Upravo zato pozdravljam želju redakcije „Vesti“ da prenesu moje, a nadam se i mišljenja mnogih drugih predstavnika dijaspore.
