Na Vidovdan, praznik koji je u srpskoj narodnoj svesti isprepletan sa istorijskim zbivanjima i prastarim narodnim verovanjem, kroz Hram svih Srba svetitelja u Štutgartu, okićen cvećem, prošlo je oko sto vernika koji su želeli da prisustvuju svetoj arhijerejskoj liturgiji, koju je služio vladika srednjoevropski gospodin Konstantin sa protonamesnicima Slobodanom Miljevićem, Radmilom Marinkom, ocem Aleksandrom Škorićem, protođakonom Bratislavom Božovićem i monasima manastira Dečani Dimitrijem i Andrejom. Vernici su celivali ikonu, palili sveće, horski i moćno izgovarali molitve: „Oče naš“ i „Verujem u jednog Boga“… i pratili članove crkvenog hora „Sveti knjaz Lazar“, koji su sa balkona pojali u višeglasju i tako doprineli da ova duhovna kuća o ovom prazniku deluje veličanstveno.
O značenju Vidovdana za srpski narod govorio je vladika Konstantin, koji se zahvalio svim vernicima na dolasku i ujedno ih obavestio da je sa radom u njihovoj parohiji toga dana (na Vidovdan) prestao otac Radmilo Marinko, koji je u nedelju unapređen u protonamesnika i koji prelazi u novu parohiju za severnu Bavarsku.
On je, kao i protonamesnik Slobodan Miljević, poželeo Radmilu puno sreće na novom zadatku, da bude jak i ima snage za nove izazove, kao i da nastavi da radi sve ono što je u Štutgartu i okolini započeo.
