Srpska pravoslavna crkva i vernici širom Dalmacije ove godine Vaskrs su proslavili u skladu sa novonastalom situacijom, pridržavajući se i poštujući sve odluke državnih institucija Republike Hrvatske, nadležnih za suzbijanje epidemije prouzrokovane širenjem korona virusa.
Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku liturgiju u manastiru Krka, po prvi put bez prisustva okupljenih vernika.
U svim hramovima i manastirima Eparhije dalmatinske sveštenici su služili Svete liturgije dok su vernici ovaj najveći hrišćanski praznik proslavili u porodičnim domovima. Vaskrsenje Hristovo predstavlja trijumf života nad smrću.
Dalmatinski pusti hramovi, ali srca ispunjena verom i radošću, tako bi se, najkraće rečeno, ove godine moglo opisati iščekivanje najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa, kojim se slavi Vaskrsenje Isusa Hrista iz mrtvih i koji predstavlja suštinu hrišćanske vere.
Bogosluženja u hramovima nisu prekinuta, ali je prisustvo vernog naroda izostalo uslovljeno datim okolnostima. Ipak, ono što nam Hristos poručuje svojim Vaskrsenjem najvažnija je poruka ohrabrenja posebno u ova teška vremena.
– Vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista, kako se taj praznik označava u kalendaru Srpske pravoslavne crkve, najstariji je hrišćanski praznik i praznuje se još od prvih vremena hrišćanstva. Glavni je pokretni praznik i na osnovu njegovog datuma određuje se kada će pasti drugi pokretni verski praznici. Isus Hristos – mesija koji se ovaplotio od Duha Svetoga i Djeve Marije i postao čovek – došao je u ovozemaljski život da bi svojom žrtvom na krstu spasio sav ljudski rod od greha, da bi, potom, vaskrsenjem iz mrtvih pobedio smrt koja je nastala kao posledica greha. Vaskrsenje Hristovo je pobeda života nad smrću, Hristos je smrću smrt uništio i darovao nam život večni. Darovao nam je Vaksrsenje da svako ko veruje u Njega i u Njegovo Vaskrsenje, a kroz to i u sveopšte Vaskrsenje, ne pogine, nego da ima život večni. To je praznik radosti i ljubavi među ljudima, praznik svetlosti kada treba da se radujemo i da prihvatamo Boga i primimo ga u sebe kao što je Presveta Bogorodica u ime svih nas prihvatila Boga nesmestivoga kada joj je to blagovestio Arhangel Gavrilo rečima: ”Raduj se blagodatna, Gospod je s tobom”. Sa rečima radosti ulazi Bog u ovaj svet radi nas i radi našega spasenja i postaje Bogočovek Hristos, a sa rečima ”Radujte se!” Vaskrsli Bogočovek Hristos pozdravlja svoje učenike kada ih je video prvi put nakon Vaskrsenja. Tako i mi treba da se neprestano radujemo i da budemo dostojni učenici Njegovi i da nas po tome poznaju u ovome svetu ”koji u zlu leži” i kome mi ne pripadamo, jer po rečima Gospodnjim, mi nismo od ovoga sveta – poručio je paroh kninski protojerej Savo Majstorović.
Hristovo Vaskrsenje, kao najveći događaj u istoriji sveta i čoveka, jeste nagoveštaj sveopšteg vaskrsenja kako čoveka tako i sveukupne tvorevine.
Pripremi za dolazak praznika prethodio je višenedeljni post, ali i dan koji se u hrišćanskom svetu smatra najtužnijim i najtragičnijim danom u godini – Veliki petak. Tokom Velikog petka u svim domovima su simbolično farbana crvena vaskršnja jaja, u hramovima služena večernja bogosluženja sa iznošenjem plaštanice – platna koje simbolizuje stradalog Hrista. Šareno jaje predstavlja samu simboliku Vaskrsa. Jaje je simbol rađanja života, pile prokljuje ljusku i izlazi, kao što je Hristos ustao iz mračnog groba i uznio se na nebo. Umesto u prepunim hramovima, vernici su pripreme za Vaskrs obavljali u svojim domovima.
– Ove godine Vaskrs smo proslavili u krugu najuže porodice. Običaji vezani za sam Praznik nisu izostali, farbali smo vaskršnja jaja, spremali pogačice i trpezu koja dolikuje ovom najradosnijem danu u godini. Na Liturgiju nismo mogli otići ali je svako imao mogućnost da se pomoli u svom domu, odgleda prenos Liturgije putem medija. Naravno da se to ne može porediti sa onom radošću koju delimo na zajedničkim okupljanjima u hramovima, jedni sa drugima, uživo slušajući zvona koja simbolično najavljuju radost Vaskrsnuća. Ipak, prilike su takve da moramo poštovati pravila zbog ove pošasti koja nas je sve zadesila. Možda ovo jeste pravo vreme da, u skladu sa Praznikom, pokažemo smirenje i strpljenje, brigu i ljubav prema najbližima, okrenemo se onim suštinski važnim stvarima u životu na koje smo zaboravili, i porodicu stavimo na prvo mesto jer je često, zaokupirani i opterećeni drugim brigama, zapostavljamo – kaže Milena M. koja je Vaskrs proslavila u najužem krugu porodice.
Vaskrs bez gostiju i najmlađih
No, ima i onih kojima je situacija uzrokovana virusom, uskratila prisustvo najbližih upravo na Vaskrs. Najveći deo starije populacije ovaj Vaskrs je dočekao bez posete dece koja im najčešće i dolaze baš u vreme praznika. Jedna od njih, Dušanka K, za Vaskrs se, kaže, pomolila za zdravlje dece i unučadi, ali joj je teško palo što je u osamdesetoj godina života prvi put Vaskrs sama dočekala.
– Navikla sam da bar Božić, Slavu i Vaskrs kuća ne bude pusta. Od kada sam ostala sama, svake godine se deca dogovore ko će doći za koji praznik. Ove godine niko nije mogao doći. U Srbiji su, a i tamo je isto kao i ovde. Samo neka su oni meni živi i zdravi svi, to mi je najvažnije i tome sam se Bogu pomolila, ali sam ovo teško podnela. I jaja sam ofarbala i ručak spremila, kao da će neko doći, i sve gledam niz avliju očekujući da se neko pojavi. Svašta sam u životu preživela, i krize i ratove, ali nikada ovako nešto. Vaskrs se mora slaviti i kada je najteže, jer to je pokazatelj naše vere i ljubavi prema Vaskrslom Hristu, ali smo mi ipak ljudi i slabi smo na ono što nas tišti. Tako i ja, sa jedne strane radost a sa druge, opet, teško mi pada što je nemam s kim podeliti – staračkim uzdahom priznaje Dušanka.
Zaustavljene brojne tradicije
Izostao je i tradicionalni običaj Čuvara Hristova groba u Vrlici. Tradicija duga više od četiri stotine godina, koja je negovana čak i tokom Drugog svetskog rata, a prekinuta samo 1995. godine, te obnovljena u beogradskom naselju Batajnica deset godina posle egzodusa Srba.
Izostalo je zajedničko nadmetanje u kucanju šarenih jaja, tradicionalno kotrljanje jaja u Mokrom Polju, zajedničke proslave za bogatom trpezom, ali nadu u Vaksrsenje i život večni, radost svakog hrišćanina na Vaskrs, ni virus ni druge pošasti nisu i nikada ne mogu prekinuti.
Nadaju se Dalmatinci, baš poput i svih ostalih, da će sve ovo uskoro proći i da se nikada više ponoviti neće. Da će, već sledećeg Vaskrsa, ponovo i u većem broju ispuniti svoje hramove, zajedno dočekujući Praznik nad praznicima, uz odjeke zvona jedni drugima slati najlepše želje uz najradosniji pozdrav, i uz bogate trpeze dočekivati i ispraćati svoje najmilije. Ta vera održala ih je vekovima unazad, u svakom iskušenju i nevolji, ne dozvolivši im ikada da posustanu, jer ko veruje u Vaskrsenje mora verovati u svetlije i bolje dane.
Povodom svetlog Vaskrsenja Hristovog, molitvenom podrškom svom pravoslavnom rodu širom vaseljene, iz Dalmacije ipak nije izostao najvažniji i najradosniji pozdrav ni o ovom Vaskrsu :
HRISTOS VASKRSE, VAISTINU VASKRSE!
The post Proslavljen Vaskrs u Dalmaciji appeared first on srbi hr.
