Nedaleko od Valjeva, na tromeđi tri sela Tubravić, Brezovice i Vujinovača smestio se zaseok Krstići. Administrativno pripada Tubraviću, ali je bliži Brezovicama i Vujinovači. Ušuškan u senke višegodišnjih jasenova, lipa, divljih trešanja, oraha i drugog drveća skoro da se i ne vidi dok mu se ne priđe. A kada se priđe zastane dah od lepote i pogleda. Sunce u tom prelepom zaseoku Krstić izlazi iza planine Maljen, sa juga ga greju Povlen i Jablanik (još dve planine), a najlepši zalasci sunca gledaju se iz Jasenja iza Medvednika (četvrte planine).
A severac kada dune preko Kaldrme od Valjeva i Beograda sve ledi. Ali zato kada je prozračno vreme pogotovu posle kiše vidi se termoelektrana u Obrenovcu a nekada i Toranj na Avali, kao i veličanstveni Cer. Zato ko god da je došao u Krstiće rekao je da je odatle najlepši pogled na sve četiri strane sveta, najčistiji vazduh i najhladnija voda sa bunara.
U tom zaseoku žive dve porodice Krstića, a nekada ih je bilo mnogo više. Rasuli se po celoj Srbiji, a i dalje po svetu od Francuske, Nemačke, Norveške pa čak i do Severne Amerike. Poneli sa sobom lepotu kraja, ponos, čestitost i mudrost, ali uvek se rado vraćaju da napune baterije.
Porodice koje tu ostale su časni ljudi, gorštaci, puni ljubavi i dobrodošlice za sve koji im dođu ili tuda prođu. Slave Svetog Nikolu a prestavljaju Mladu nedelju. I baš na toj preslavi minule nedelje sam bila sa dvadeset gostiju moga strica Ilije Krstića i njegove supruge Dragane, sina Miroslava i snaje Slađane, vrednih domaćina jedinog preostalog od ta dva domaćinstva.
Mlada nedelje se preslavlja u nedelju posle Spasovdana. Kažu da je mlad mesec pred Mladu nedelju, pa se veruje da je po tome dobila ime. Oduvek su Krstići slavili i predstavljali, dočekivali i ispraćali svoje najmilije sa puno ljubavi, zato im uvek svi rado dolaze da sa njihovom porodicom obeleže preslavu ili slavu.
I nema veće radosti kada se svi zajedno okupe, uživaju i razmene po nekoliko i važnih i ozbiljnih i šaljivih tema, kada se zapeva po neka pesma, ugovore naredni susreti i kada se raduje berbi malina, kupina i ostalog voća i povrća koje pristiže… Ipak najvrednije u slavama i preslavama je da je cela porodica tu, da je pristigla ćerka sa sinovima koja živi u Beogradu, unuka koja studira u Valjevu, rođaci i prijatelji i kumovi sa raznih strana, komšije koji ih sve ređe ali ih srećom ima, pa da Krstići u svom maniru mogu da ih ugoste, nasmeju, obećaju da će i dalje negovati sve što i njima i njihovima važno i livade i njive i voćnjake i stoku i divne jaganjce i ovce i groblja i rado sve dočekivati i ispraćati uz radost i tugu.
Ilija i Dragana Krstić pamte i kako su u njihovoj mladosti mladi jedva čekali preslave pa da se po ručku svi iz sela okupe i igraju i pevaju i druže, jer ničeg lepšeg nije bilo do mladalačkih osmeha i dogodovština.
Tekst: Vera Tošić / Katarina Krstić-Tadić
Izvor: Rasejanje.info