S ciljem da sačuva od zaborava srpski folklor, običaje i tradiciju, Srpska kulturna zajednica “Sveti Sava” iz Valdanja održala je tradicionalnu manifestaciju, sedmu po redu pod (logičnim) imenom Sačuvati od zaborava.
Oko 190 Srba iz Udina, Trsta, Milana i ostalih gradova na severu Italije došlo je u Valdanjo da uživa u raznovrsnom programu koji je blagosiljao sveštenik Dalibor Đukić. Jelena Jovanović, učiteljica Srpske dopunske škole “Sveti Sava” u Valdanju, bila je zadužena za otvaranje manifestacije, dok su njeni đaci vodili ceo program i najavljivali goste.
“Vekovi pravoslavni”
– Prikazali smo srpsku tradiciju, pesme, igre, muziku sa raznih instrumenta kao i srpske običaje. Bilo je mnogo lepo – kaže Nenad Nedeljković, sekretar SKZ “Sveti Sava” i jedan od domaćina.
On zadovoljno dodaje i da je na manifestaciji posebno istaknuto da potomci treba da neguju ćirilično pismo, a u čemu im svesrdno pomaže učiteljica Jelena. Bitan deo programa, koji se posebno dopao posetiocima, ali i izmamio poneku suzu, bio je snimak o Kosovu i Metohiji i srpskim svetinjama, “Vekovi pravoslavni” Kulturnog centra Medveđa, koji je upriličen povodom obeležavanja 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve.
– Osim predstave izvedene u Medveđi, prikazan je izuzetno zanimljiv i edukativan dokumentarac u trajanju od sat vremena o svim manastirima i crkvama na Kosovu i Metohiji – ističe Nedeljković.
Gosti, među kojima su bili i članovi Srpskog udruženja Sloga iz Vićence i Basana del Grapa, uživali su u nastupima dva uvažena gosta iz Srbije i Crne Gore, Slavka Jeknića, predsednika Saveza srpskih guslara, i Slavka Peroševića, epskog pesnika iz Crne Gore.
– Dugo ćemo evocirati uspomene na nezaboravno druženje s našom braćom u Italiji, a gostoprimstvo domaćina ćemo trajno pamtiti – glavni je utisak oba Slavka.
Narodni guslar Slavko Jeknić navodi da će mu taj dan i veče zauvek ostati u sećanju, ne samo po gostoprimstvu i dočeku, već i po pravom srpskom ambijentu “sa mnoštvom slika, predmeta, gusala i drugih instrumenata koji su podsećali na zavičaj i mesta iz kojih su svi ti dragi ljudi došli da rade, stvaraju i žive u Italiji”.
– Tamo smo, uz strune gusala, poeziju, recitacije i zdravice dobrodošlice, ostali do ranih jutarnjih sati. Atmosfera je bila tradicionalna i puna bratske ljubavi i sloge, što nas je sve oduševilo. Uz gusle smo pevali izvorne pesme, pričali dogodovštine sa mnogobrojnih turneja i koncerata, fotografisali se pod srpskim znamenjima i zastavama, pored slika srpskih junaka i svetitelja poput Svetog Save i Njegoša, znamenitih Srba, naučnika, pesnika kao i slike Njegoševe kapele na Lovćenu. Ma, nemam reči koliko je lepo bilo – priča oduševljeni Jeknić, koji je uz gusle, pevao pesme o Kosovu i junacima srpske istorije, o srpskim svetiteljima, Srpskoj pravoslavnoj crkvi, rodnoj Crnoj Gori, litijama i borbi za srpske svetinje u CG.
Epski gorostas
Slavko Perošević, “srpski epski gorostas iz Crne Gore”, kako su ga domaćini najavili, recitovao je stihove iz svojih knjiga, između ostalih i iz “Ne damo svetinje”. Prema rečima domaćina, Peroševićevu poeziju su prisutni sa oduševljenjem pozdravili.
– Budući da sam veći deo života proveo u dijaspori, potpuno razumem šta ti ljudi osećaju u dubini duše. Put u Italiju i boravak među tim divnim ljudima, rodoljubima i humanistima je jedno od najlepših iskustava i susreta u mom pesničkom životu – naglašava poznati pesnik.
On dodaje da su on i Jeknić “duboko zahvalni na pozivu”, te da se nadaju da su ispunili očekivanja domaćina.
Oficijalni program završen je tako što su domaćini učesnicima programa uručili plakete u znak priznanja. A kako to uvek biva kod Srba, nakon programa je usledilo opštenarodno veselje u restoranu. Druženje, na kojem se lepo jelo i pilo, pevalo i igralo, trajalo je do iza ponoći.
Manifestacija “Sačuvati od zaborava” je deo projekta pod pokroviteljstvom Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu. Osim Upravi, SKZ “Sveti Sava” zahvaljuje se na podršci Pravoslavnoj crkvi iz Vićence, konzulu Srbije u Trstu Ivani Stoiljković, gostima Peroševiću i Jekniću. Nedeljković se, ispred SKZ-a, posebno zahvaljuje predsedniku Saveza Srba u Italiji Dušanu Aleksiću na govoru (“jer tako samo znaju čestiti i pošteni ljudi”), dok sve Srbe u dijaspori pozdravlja uz apel: “Čuvajmo srpske vrednosti kao zenicu oka svog.”
Od puta nasta pesma
Jeknić i Perošević su, osim na manifestaciji, bili na jutarnjoj liturgiji, ali i gosti nekoliko domaćinstava. Bio im je organizovan i obilazak Venecije, Vićence i okoline.
– Bili smo prijatno iznenađeni dočekom i velikom pažnjom koju su nam upriličili izuzetni domaćini. Tu pre svega mislimo na gospodu Dušana Aleksića, braću Miodraga i Milorada Jankovića, Stojana Novakovića, Slavka Obradovića i Slavka Grabovca koji su nam pružili gostoprimstvo. Tu su, takođe, Darko Gojković, otac Dalibor, Stanko Maksimović, Neško Stojanović, Goran Petković, Titomir Gašić, Aco Nikolić, Gradimir Despić i mnogi drugi – nabrajaju oduševljeni Jeknić i Perošević.
Perošević je toliko bio inspirisan celokupnim boravkom i dočekom, da ih je po povratku u rodnu Crnu Goru pretočio u stihove pesme “Put u Italiju”.
Jeknić obećava da će je uz gusle snimiti u studiju i na taj način “ovekovečiti nezaboravno druženje sa dragim domaćinima iz SSuI i SKZ iz Valdanja. Pesma je poslata “Vestima”, ali zbog prostora objavljujemo samo njen mali deo dok je u celosti zainteresovani mogu pročitati na Peroševićevom Fejsbuk profilu.
“Tamo neđe u kletoj tuđini
Đe se gordo dižu Apenini
…..
Od svog rada i od svoga truda
I od znoja prolivenog s lica
Živi mala srpska zajednica
Doseljena prije mnogo dana
Sa prostora krvavog Balkana
Kad su bili ratovi i krize
U postojbu slavne Mona Lize
Tlo su svoje ostavili sveto
I gnijezda svili u Veneto
Rodna brda, šume i studence
I krenuli s tugom put Vićence
Put Valdanja, Basana del Grapa
S praznom torbom pro drenova štapa
Tu se iz svih sjatila krajeva
Mala vojska srpskijeh zmajeva
Patriota, ratnih veterana….
Zahvalni domaćinima
– Druženje i put u Italiju realizovan je najviše zahvaljujući našim dragim domaćinima. Moj brat Perošević i ja im dugujemo veliku zahvalnost sa iskrenom željom i nadom da im Gospod podari sva dobra i obraduje ih pre svega zdravljem i uspehom na svim poljima života – naglašava narodni guslar Slavko Jeknić.
Čuvari tradicije
Dušan Aleksić, predsednik Saveza Srba u Italiji, ističe da je veoma zadovoljan kako je protekla manifestacija Sačuvati od zaborava.
– Bogat program, učesnici srpske dopunske škole, dva viteza čiji smo savremenici, guslar Slavko Jeknić i epski div Slavko Perošević… Bilo je izuzetno – u dahu kaže Aleksić dodajući da je ponosan i na domaćina, koja ju je organizovala, Srpsku kulturnu zajednicu iz Valdanja.
– Mislim da je to jedino udruženje u Evropi koje neguje i čuva tradiciju gusala, a gusle i pravoslavna vera su naš narod kroz vekove sačuvale – ističe predsednik SSuI.
Inače, srpskoj deci u ovom italijanskom gradiću ovaj instrument nije nepoznat, jer školsku prostoriju, koju obezbeđuje SKZ, gusle krase već deset godina te ih mališani redovno viđaju.
Cilj očuvanje identiteta
Ovogodišnja manifestacija Sačuvati od zaborava poklopila se s još jednim slavljem – Srpska kulturna zajednica “Sveti Sava” je slavila prvu deceniju postojanja.
– Od početka osnivanja Zajednice do danas, naš cilj je bio da očuvamo bogate srpske vrednosti i prenesemo našim potomcima kao što su nama naši preci. U tome uspevamo iz godine u godinu i podižemo na sve veći nivo. Kako na početku, tako i ubuduće radićemo na očuvanju srpskog identiteta – naglašava Nedeljković.
Pomoć deci u Orahovcu
Na manifestaciji je prezentovan i projekat Saveza Srba – pomoć za izgradnju sale u Orahovcu (priključenje postojećoj akciji), a pokrenuta je i akcija za narodne kuhinje na Kosovu i Metohiji kao i pomoć za Sanju iz Kraljeva. Sve pomenute akcije podržali su uvaženi gosti, dva Slavka, Jeknić i Perošević. Inače, humanitarna akcija “Božur za decu Orahovca” ima za cilj izgradnju fiskulturne sale za srpsku decu i omladinu Orahovca. Akciju je pokrenulo Nevladino udruženje Pandurica iz Nikšića u saradnji s nastavnicima, roditeljima, omladinom i decom u ovom gradu, uz blagoslov vladike Raško-prizrenskog i Kosovsko-metohijskog, gospodina Teodosija.
Чланак Prošlost kao svetinja се појављује прво на Vesti online.
