Do pre samo nekoliko meseci, stranice tiražnih listova u Beogradu bile su pune oglasa agencija za poslovnu pratnju ili eskort, kako se ovaj vid prostitucije još popularno zove. Danas, takvih ponuda jedva i da ima u novinama. Vlasnici „prodavnica ljubavi“ ubrzano stavljaju katanac na bravu ili se povlace u duboku ilegalu, a sve zbog pritiska operativaca odeljenja za Javni red i mir SUP Beograd…
Iskusni inspektori ovog odeljenja, na veliku žalost ljubitelja „crvenih fenjera“, zatvaraju agencije u citavoj prestonici SRJ, jednu za drugom. Niko nije pošteden zakona, bilo da je rec o „velikim“ ili „malim igracima“.
Mediji sada izveštavaju da je beogradska policija krenula u konacni „obracun“ sa organizovanom prostitucijom, a rec je u stvari o jednoj kontinuiranoj akciji…
„Brza i laka zarada“
– Da bi se jedna agencija zatvorila, potreban je dugotrajan i mukotrpan rad, a sve u cilju prikupljanja dokaza o organizovanom bavljenju prostitucijom. Ovo odeljenje vec dugo hapsi vlasnike agencija i ulicne makroe, a ne od juce, kako se misli. Možda „najstariji zanat na svetu“ ne možemo da iskorenimo, ali cemo svakako pokušati da ga svedemo na minimum – kaže za „Vesti“ kapetan Veselin Saric, policajac sa šesnćstogodišnjim stažom, koji u odeljenju za JRM radi osam meseci.
Poznate licnosti
Pojedine agencije u Beogradu „hvale se“ ponekad u svojim oglasima posebnom, ekskluzivnom ponudom, poznatih devojaka iz sveta estrade, manekenstva, pa cak i TV zvezda. Naš sagovornik, medutim, tvrdi da se nikada nije susreo sa javnim licnostima u ulozi prostitutki.
– Licno nisam imao prilike da se uverim u istinitost takvih ponuda. Tacno je da postoje price o poznatim devojaka sa ekrana, koje rade u agencijama, ali smatram da je to samo nesnovana reklama, koju plasiraju vlasnici – istice kapetan Saric.
Naš sagovornik objašnjava da u Beogradu trenutno ordinira oko 2.500 prostitutki, od kojih je 60 odsto evidentirano u policiji. Više od polovine ovih devojaka došlo je iz unutrašnjosti Srbije, a tek je mali broj rodom iz prestonice. Prosek njihovih godina je izmedu 18 i 25, ali tu postoje i ekstremi, pa je najniža granica starosti „prodavacica ljubavi“ 15, a najviša – do 65 godina.
– Naše devojke uglavnom rade u agencijama ili na ulici, dok strankinje drže primat u striptiz barovima. Ništa se nije promenilo po tom pitanju, tako da u Beogradu i dalje postoje Moldavke, Ruskinje ili Rumunke, koje se pored igranja bave i prostitucijom i koje se standardnim kanalima prebacuju u SRJ – istice kapetan Saric.
Sudbine devojaka koje završavaju u agencijama ili na ulici su tužne, ali sve njih, bez razlike, vezuje jedna stvar – novac.
Prema analizama strucnjaka SUP Beograd, „brza i laka zarada“ jeste glavni motiv za prostituisanje. Sagovornik „Vesti“ objašnjava da materijalne koristi u ovom poslu zaista ima, ali da „dame lakog morala“ retko kada uspeju da sacuvaju pare za „stare dane“.
– U ovom miljeu nalaze se devojke sa završenom osnovnom ili srednjom školom, a neretko i fakultetom. Mnoge od njih bave se ovim poslom da bi placale studije i da bi imale od cega da žive. Postoji i izvestan broj domacica, koje uz saglasnost muževa prodaju svoje telo, a sve u cilju popunjavanja tankog kucnog budžeta. Kada dodu u situaciju da više ne mogu da rade, zbog bolesti ili nekih drugih razloga, one se najcešce okrecu drogama, alkoholu ili kriminalu – tvrdi iskusni operativac odeljenja za JRM.
Fiksni cenovnici
U prestonici Jugoslavije trenutno radi dvadesetak agencija, koje se nalaze po citavom gradu. Vlasnici ovih „prodavnica ljubavi“ su uglavnom Beogradani, koji se bave i drugim kriminalnim poslovima. Centri ulicne prostitucije i dalje su park pokraj Železnicke stanice, prostor ispod Plavog mosta na autoputu Beograd-Niš i hotel „Nacional“.
– Za rad jedne agencije potreban je stan ili više njih, koji se uglavnom iznajmljuju, zatim sekretarica, vozac, koji je ujedno i telohranitelj i naravno, prostitutke. Od ukupne cifre, koja se pojedinacno zaradi po smeni, sekretarica uzima deset odsto, dok ostatak na „ravne casti“ dele devojka i gazda. Klijent sam placa smeštaj van agencijskog prostora i prevoz prostitutke. Obezbedenje uvek doprati devojku do potrebne adrese, odmeri stan klijenta, kao i njega samog, a zatim uzima novac unapred – kaže Veselin Saric.
Propisane kazne
Prema važecem zakonu, prostitutke se prekršajno mogu kazniti zatvorom od mesec dana ili novcanom kaznom, dok vlasnici agencija, vozaci i sekretarice, kao posrednici, odgovaraju krivicno i može im se odmeriti kazna od pet, odnosno, deset godina robije, ako su angažovane devojke bile maloletne.
Nadležne sudije su u poslednja tri meseca, realizovale oko 60 odsto podnetih prekršajnih prijava, dok su one krivicne još u radu.
Cenovnik za seksualne usluge su uglavnom fiksni. Oralno zadovoljavanje na ulici košta 20 maraka, a kompletan odnos deset maraka više. U agenciji, sat vremena seksa staje 100 maraka, a felacio 50. One, nestandardne želje klijenata posebno se placaju, ali i za to svakako postoji cenovnik.
Prostitutka za jedan dan u proseku zaradi oko 200 maraka, što znaci da je imala cetiri ili pet klijenata, precizira sagovornik „Vesti“. Ukoliko uzmemo primer da agencije uglavnom imaju sedam ili osam devojaka, može se lako zakljuciti kolika je zarada samih vlasnika. Ako su radnice tog dana bile „zaposlene“, gazdina racunica je više od hiljadu i po maraka!
– Devojke uzimaju dosta para, ali skoro sve potroše na sebe, šminku, garderobu. A, njihovi klijenti su zaista širok pojam. Ima ih svih fela, od onih koji kopaju kanale do profesora, biznismena. Kada je rec o klincima, oni prostitutke najcešce dovode na žurke i sa njima imaju odnos. Devojke su cesto angažovane i na momackim vecerima iliispracajima u vojsku – objašnjava kapetan Saric.
Tamna strana ovog posla je posebna prica. U zavisnosti od toga kakav je gazda kao covek, devojke mogu imati lagodan život, a mogu i svakodnevno prolaziti kroz pravi pakao. Prostitutke, neretko, fizicki maltretiraju i seksualno zlostavljaju upravo vlasnici agencija ili makroi. „Radna snaga“ se vrbuje uz pomoc para, šarma, garderobe, raznih obecanja…
Cesto se dešava da devojka, koja odluci da prestane s ovim poslom ili da promeni agenciju, dobije „otkazni rok“ od dva ili tri meseca. Tako je gazda primorava da svu zaradu u tom periodu daje njemu, posle cega je slobodna da ide. Surovi vlasnici se u takvim situacijama cesto pozivaju i na navodni dug, uglavnom od više hiljada maraka, koje prostitutke moraju da vrate, pre nego što napuste agenciju.
Surova sudbina
Prema recima inspektora odeljenja za JRM, medu „prodavacicama ljubavi“ ima i maloletnica, s kojima se život surovo poigrao. Takav je i primer jedne devetnćstogodišnje Srpkinje, inace, izbeglice sa Kosova, kojoj je majka umrla, dok joj je otac kidnapovan. Ona je došla u Beograd i pocela da se bavi prostitucijom, kako bi preživela.
Prikupljanje dokaza
Kapetan Saric objašnjava da se posle upada u agenciju odmah prikupljaju dokazi za sud. To su najcešce evidencije o devojkama, neka vrsta „kataloga“ u kojem su navedene njihove mere, obline, boja kose i ociju, zatim evidencije o dnevnoj zaradi prostitutke, knjige sa podacima klijenata i na kraju izjave vozaca, sekretarica, vlasnika…
Trebalo bi napomenuti da se sudiji predaju i oglasi, koje agencije daju u novinama, a u kojima je tacno navedeno šta se nudi, kao i brojevi telefona za zainteresovane.
– Ovde, ona nema nikakvu rodbinu i prepuštena je sama sebi. Prilikom jedne racije, zatekli smo je ispod Plavog mosta, ali smo bez obzira na njenu zlu sudbinu, prema njoj primenili iste zakonske mere, kao i prema njenim koleginicama. Ona se, ipak, vratila istom poslu – priseca se naš sagovornik.
Na kraju, kapetan Saric upozorava da štampa i elektronski mediji pridaju premalo znacaja edukaciji mladih o ovoj problematici. Kako kaže, s obzirom na strukturu prostitutki, a posebno zbog maloletnih devojaka, škole i fakulteti bi trebalo da posvete više pažnje ovom pitanju, što bi i te kako pomoglo u upoznavanju adolescenata sa tamnim stranama „najstarijeg zanata na svetu“.
Stotine prijava
Tokom 2001. godine, inspektori odeljenja za JRM priveli su 150 osoba, oba pola. Protiv njih 120, uglavnom prostitutki, podnete su prekršajne prijave, dok je istražnom sudiji predato i pet krivicnih prijava, protiv 35 osoba.
Od pocetka godine, policija je zatvorila pet agencija, podneto je isto toliko krivicnih prijava i još pedesetak prekršajnih. Zanimljivo je da nadležni sud u cak 95 odsto slucajeva agencijske prostitutke kazni zatvorom, a 80 odsto „ulicarki“ novcanom kaznom.
