Posle šest godina provedenih u Švedskoj porodica petočlana Zličić proterana je nazad u Srbiju iako su deca išla u školu, a roditelji imali svoju firmu.
Siniša i Valentina Zličić su, sa kćerkama Ksenijom i Katarinom i sinom đorđem živeli u gradu Linćepingu, u centralnoj Švedskoj od leta 1999. U međuvremenu su dobili više odbijenica na zahteve za azil, a na kraju je stigao i negativan odgovor od vladine komisije za strance. Do proterivanja roditelji su vodili vlastitu firmu za čišćenje koja je radila i za državne institucije. Skoro ceo Linčeping je demonstrirao i protestovao zbog odluke komisije za strance, ipak, porodica je uz pratnju policije morala da napusti Švedsku. Iz Linčepinga su prebačeni na aerodrom Arlanda kod Stokholma, a odatle u Beograd.
Dozvola umesto azila
Po rečima Marije Anderson, koja je zadužena za štampu ispred Zavoda za useljenike, ni rodbina ni etablirana firma ne igraju ulogu u traženju radne i boravišne dozvole.
– Ako su tražili azil zbog zaštite onda se tretiraju na taj način. Međutim ako Zličići traže dozvolu boravka iz svoje zemlje onda vlastita firma može da utiče. Zato moraju da napuste Švedsku i otputuju kući.
Na pitanje novinara da li je dug boravak u Švedskoj važan, Anderson odgovara:
– Generalno gledajući, ne. Kada su deca u pitanju onda može da se uzme u obzir provedeno vreme ali ne postoje nikakve jasne granice.
I dok je Ksenija stezala svoju lutku, a sestra Katarina plakala, mlađi brat đorđe ušao je na zadnje sedište i mirno sačekao da roditelji, Siniša i Valentina pozdrave brojne prijatelje.
– Teško je što idemo, ali odlučili smo da se ne krijemo – kaže otac porodice.
Majka Valentina dodaje:
– Sada radimo tačno ono što vlasti žele i videćemo šta će biti kasnije.
Posle šest godina, brojnih molbi za azil i borbe za ostanak u Švedskoj, porodica je konačno odlučila da napusti ovu zemlju.
Peticija
Vodeći političari, školski drugovi i obični građani u Linčepingu gde su Zličići živeli, angažovali su se i skupili 2. 500 potpisa u znak podrške da ostanu.
Predsednik opštine Paul Lindval nazvao je proterivanje nehumanim, a podršku porodici je pružilo i udruženje poslodavaca Almega.
– Šta nas čeka u Srbiji? Ništa. Tamo više nemamo ni prijatelja ni rodbine – izjavio je Siniša za švedske novine „Norcheping posten“ i objasnio da Valentinini roditelji i tri brata takođe žive u Švedskoj. On je naveo da će u Beogradu u švedskoj ambasadi odmah tražiti novu radnu dozvolu.
Ovoga puta motiv će biti bliska rodbina u Švedskoj i činjenica da imaju firmu. U najboljem slučaju mogu dobiti pozitivan odgovor za nekoliko meseci, ali su veliki izgledi i da dobiju odbijenicu.
Prijatelj porodice Hokan Erikson kaže da su i policija i Zavod za useljenike rekli da imaju dobre izglede ali je ovo prilika da vide da li je to tačno.
Advokat tvrdi da su uslovi ispunjeni i da je po zakonu važno da zahtev za radnu dozvolu predaju u Srbiji. Porodica Zličić je pronašla druge osobe koje će voditi firmu dok su oni odsutni. Međutim za decu odlazak već znači veliki gubitak i probleme sa školom.
