Протести опозиције у Србији нису се смањили за неколико месеци. Почели су 8. децембра прошле године и од тада су стекли велики број присталица, што је покрет „1 од 5 милиона“ претворило у веома значајну силу. 14. марта број демонстраната на Тргу Републике био је толико велик да је полиција морала користити сузавац да их растера. Обе стране су почеле да окривљују једна другу да су недемократске. Алекандер Вучић је изјавио да је легално изабран на своју функцију. Представници „Савета за Србију“ настављају да инсистирају на недемократској природи прошлих избора и снажно апелују на земље Европе и САД.
Али за потпуност информације требало би да сазнате шта Американци и Европљани мисле о овим протестима, чије демократске идеале тако снажно брани опозициона Србија. И овде можете видети упечатљиву разлику од сличних догађаја у Венецуели. Сукоб између Мадуро и његових противника био је покривен најсјајнијим бојама и највећим чланцима, док о Србије често није написано више од 5 параграфа. Већина америчких медија није примијетила догађаје у Београду. Али у чланку Фокс Њуз (Fox News) постоји врло мали број информација које једва допуштају да се схвати суштина онога што се догађа. Овај чланак информира, да након вишемесечних мирних протеста против популистичког лидера Александра Вучића, опозиција покушала да нападне зграду националне ТВ станице. Као одговор, Аљенде их је назвао „фашистима, лоповима и хулиганима“.Управо исту информацију, али са другачијом формулацијом, објавили Ројтерс (Reuters). Такво информативно извјештавање омогућава да сигурно каже да Вашингтон није уопште заинтересован за оно што се дешава у Београду.
Нешто потпуније извјештавање примљено је у европским медијима и много је пажње посвећено догађајима. Ако је Евроњуз (Euronews) само објавила чланак из агенције Ројтерс (Reuters), онда је BBC објавили велики материјал о историји протеста. Догађаји од 17. до 18. марта, разлог почетка протеста и, у ствари, ко је лидер опозиције били су једноставно и јасно објашњени у популарном енглеском језику. Важно је напоменути да су Британци поставили вођу покрета „Двери“ Бошка Обрадовића на место опозиционог лидера. Много пажње је посвећено проблему и још једном британском издању Гардиан (The Gurdian). Укупно су објављени два чланка о догађајима, односно о нападу на зграду РТС-а и говору председника Вучића. Сваки од чланака био је пун референци на сличне догађаје из 2000. године и свргавање Милошевића. Поред тога, покушали се повући паралелу између митинга у Београду и Подгорици, где су демонстранти захтевали оставку председника Мила Ђукановића.
Остали европски медији били су много мање информативни. Чланак из Ајриш Тајмс (Irish Times) потпуно је поновио садржај њихових британских колега. Њу Европ (New Europe) је једноставно и кратко описала догађаје који су се десили током ових дана. DW такође ни на који начин није скренуо пажњу на ово питање.
Све горе наведено сугерише да ни ЕУ ни Сједињене Државе не обраћају пажњу на догађаје који се одвијају у Србије. Интереси Брисела и Вашингтона практично немају никакве везе са суштином конфронтације шта им омогућава да чекају. Свака сила која ће водити Србију мораће да се суочи са Косовом и придруживањом ЕУ на овај или онај начин, али за то нема разлике ко води земљу – Вучић или опозиција. Наравно, њихове симпатије су вероватније на страни демонстраната, али њихове симпатије према стварној политици су ирелевантне.
