Podrška građana Srbije članstvu u EU jeste u opadanju i najniža je otkada se rade istraživanja na tu temu, što se objašnjava ekonomskim i socijalnim razočaranjima u politiku Vlade
Prema istraživanju koje je Cesid u aprilu i maju sproveo na uzorku od 1.200 građana u Beogradu, Zaječaru, Somboru i Valjevu za potrebe Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), 59 odsto ispitanika se izjasnilo da Srbija treba da postane članica EU.
Ukoliko bi Srbija u skorije vreme dobila status kandidata, podrška članstvu bi mogla da bude veća, rečeno je juče na konferenciji za novinare BCBP u Beogradu.
Tri četvrtine građana smatra da je bezbedno
Više od polovine ispitanika ocenjuje da će, ukoliko Srbija postane članica EU, to značiti i da će zemlja morati da se odrekne Kosova i Metohije. Dve trećine ispitanika je i protiv ulaska zemlje u NATO i može se pretpostaviti da je ta podrška opala zbog aktuelne NATO operacije u Libiji, čime je građanima osveženo sećanje na dešavanja iz 1999. Velika većina građana smatra da je vojna neutralnost politika kojom Srbija najbolje štiti svoju nacionalnu bezbednost.
Na pitanje šta bi ulazak u NATO govorio o Srbima kao narodu, 22 odsto ispitanika je kazalo da kratko pamtimo“, a 17,2 odsto se izjasnilo za odgovor da smo izdali svoje pretke i svoju istoriju“.
Proglašenje nezavisnosti Kosova u februaru 2008. za 36 odsto ispitanika predstavlja pretnju po bezbednost Srbije, dok 65 odsto građana smatra da nezavisnost Kosova vlasti u Srbiji ne treba da priznaju ni po koju cenu.
Kada je reč o ličnoj bezbednosti, tri četvrtine građana se oseća potpuno ili uglavnom bezbedno. U pogledu lične bezbednosti građani Srbije se najviše pouzdaju u sebe (50 odsto ispitanika), dok se u policiju uzda oko 20 procenata, a u prijatelje 8,4 odsto.
Svaki peti građanin je verske ustanove i vojsku ocenio najvišom, odličnom ocenom, a najmanju ocenu su dobili sudstvo (u proseku 2,4), Vlada Srbije (2,26). Narodna Skupština je dobila ocenu 2,07, a političke partije ocenu dovoljan dva.
Mladi i obrazovaniji građani sa višim prihodima misle pozitivno o ukidanju vojnog roka, a stariji građani i poljoprivrednici veruju da je prelazak na profesionalnu vojsku na štetu nacionalne bezbednosti.
Kada je reč o pitanjima koja se tiču bezbednosti nacije, građani srpske nacionalnosti kao najveći problem vide belu kugu, odnosno pad prirodnog priraštaja srpske populacije (39 odsto), a pripadnici te nacije kao opasnost ocenjuju i otcepljenje Kosova i Metohije (17,6 odsto).
Manjine nisu ugrožene
Veoma nizak procenat građana smatra da je bezbednost nacionalnih manjina u Srbiji ugrožena (14,4 odsto), dok je broj onih koji smatraju da je ugrožena bezbednost većinskog stanovništva skoro duplo veći (26,6 odsto).
Direktorka BCBP Sonja Stojanović je, komentarišući rezultate ankete, istakla da obrazovaniji građani imaju više informacija, kritičniji su u oceni rada ustanova ili odbijaju odgovor.
