Andres Manuel Lopez Obrador – poznat kao „AMLO” – završio je svoj šestogodišnji mandat (2018–2024) sa podrškom većom od 70% prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja. Njegova popularnost u velikoj meri objašnjava razmere pobede njegovog tabora na opštim izborima održanim 2. juna 2024. godine. Udružen sa Partijom rada (PT) – socijaldemokratskom – i Ekološkom zelenom partijom Meksika (PVEM), Pokret za nacionalni preporod (Morena) zadržava predsednički mandat i takođe osvaja većinu u Kongresu. Predsednička koalicija je čak obezbedila kvalifikovanu većinu – koja omogućava izmene Ustava – sa 364 poslanika od ukupno 500 i 86 senatora od ukupno 128, kao i vlast u 24 od 32 savezne države.
Naslednica AMLO-a, Klaudija Šejnbaum, osvojila je 59,3% glasova – što predstavlja 35,9 miliona glasova, ili 6 miliona više nego njen prethodnik 2018. godine. Bivša gradonačelnica Meksiko Sitija postala je tako prva žena na čelu Meksika. Ona je takođe prva šefica države koja na početku svog mandata ima tako širok institucionalni manevarski prostor još od prve političke smene vlasti 2000. godine, nakon decenija hegemonije Institucionalne revolucionarne partije (PRI, 1929–2000). Za razliku od većine svojih levičarskih kolega – u Brazilu, Čileu ili Kolumbiji – koji nemaju parlamentarnu većinu, Šejnbaum ima kontrolu nad ključnim polugama vlasti.
Tako će se dakle nastaviti „Četvrta transformacija” Meksika, koju je započeo Andres Manuel Lopez Obrador – nakon one do koje Se došlo prilikom sticanja nezavisnosti 1821. godine, i one nakon perioda Reformi (1855–1863), koji je doveo do odvajanja crkve od države, i najzad one nakon revolucije (1910–1917). Da bi je dodatno učvrstio, Lopez Obrador je nekoliko meseci pre odlaska sa funkcije Kongresu podneo više predloga za ustavne reforme. Većina njih ima za cilj da obezbedi trajnost socijalnih programa koje je uveo, dok se neki odnose na uvođenje određenih prava u Ustav – povećanje minimalne plate iznad stope inflacije, priznavanje prava autohtonih naroda, zabranu genetski modifikovanog kukuruza, kao i hidrauličkog frakturiranja za eksploataciju nafte i prirodnog gasa, ili frakinga –, drugi predlozi imaju za cilj poboljšanje rada institucija. Na primer, reforma pravosuđa predviđa direktan izbor hiljadu petsto saveznih sudija i devet sudija Vrhovnog suda. Opozicija i Sjedinjene Države izrazile su zabrinutost zbog mogućnosti da pravna nestabilnost odvrati strane investitore; međutim, prema AMLO-u, ove promene su neophodne za borbu protiv kooptacije i korupcije.
U knjizi ¡Gracias!, koju je objavio pred izbore (Planeta, 2024), bivši predsednik ističe ono što smatra ključnim razlogom svog uspeha : „Da nas nije podržavala većina, posebno siromašni, konzervativci bi nas već porazili ili bismo morali da promenimo svoju politiku i da se povinujemo njihovim hirovima i interesima.” Jedan od ključnih alata ove strategije bila je manjanera („jutarnja konferencija”). Gotovo šest godina, od ponedeljka do petka u 7 sati ujutru, predsednik je održavao televizijsku konferenciju za novinare, koja je u proseku trajala dva sata, kako bi omogućio direktnu komunikaciju sa građanima.Tokom njegovog mandata, veći značaj dobile su konsultacije sa stanovništvom, naročito kroz referendume. „Meksikanci su danas mnogo više politizovani i svesni ključnih problema,” smatra Džon Mil Akerman, profesor prava na Nacionalnom autonomnom univerzitetu u Meksiku (UNAM). Ipak, dodaje da je „teško teoretisati o stvarnom ‘savezu’ s narodom, iako je AMLO-ova socijalna politika značajno ojačala ovu vezu”.
Njegova vlada je, zaista, poboljšala uslove za milione radnika povećanjem njihovih prihoda u zemlji gde neformalni rad (bez ugovora o (…)
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 2.500 DINARA.
ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.
ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.
Post Views: 3
