Grupa predstavnika crkava i manastira Srbije „đurđevi stupovi“ u kojoj je bio i protojerej Slobodan Milunović iz Minhena, nedavno je četiri dana boravila na Kosovu i Metohiji. Predstavnici iz Srbije i RS posetili su neke delove Kosmeta gde Srbi žive u okruženju kao u svojevrsnim logorima.
Ova grupa imala je stalnu pratnju Kfora i Kosovske policije i zahvaljujući tome bili su u Prizrenu, Orahovcu, Velikoj Hoči, đakovici. Prota Milunović je bogoslužio u crkvi Bogorodice LJeviške u Prizrenu koja je opasana bodljikavom žicom i čuvana naoružanom stražom nemačkih vojnika Kfora.
– Na liturgiju je došlo samo dvoje Srba iz Prizrena od ukupno 12, koliko ih danas živi u drugoj prestonici cara Dušana u kojoj je pre rata živelo skoro 50.000 Srba. Pet godina sam proveo u Bogosloviji u Prizrenu i znam da je na području ovog grada bilo 365 crkava i kapela. Danas nijedna nije ostala čitava, Bogoslovija je spaljena kao i druge crkve i manastiri, a od obnove skoro da nema ništa. Ove dve žene što su zajedno sa nama iz „đurđevih stupova“ i našim čuvarima prisustvovale liturgiji, odlaze povremeno zajedno sa 10 preostalih Srba u manastir Svetih arhangela na bogosluženje – svedoči o prilikama u Prizrenu prota Milunović.
Kosovska policija
– Posle prolaska kroz Rašku došli smo do prelaza Jerinje gde je administrativna granica između Kosova i Srbije. Kako je taj prelaz u nedavnim nemirima bio zapaljen, čekali smo dugo da nam dozvole prolazak kroz blokadu. Tada sam pored uniformi Kfora prvi put video i nove uniforme Kosovske policije. Bilo je to samo posle pet dana od samoproglašene nezavisnosti. Pored drugačije boje uniformi, primetio sam na njima i amblem države Kosovo – kaže prota Milunović.
On ističe da u raznim delovima Metohije žive Srbi u enklavama koje su po broju svojih „zarobljenih“ stanovnika različite. Tako u Orahovcu živi oko 400 porodica, u Velikoj Hoči oko 1.000, a najviše ih je u Štrpcu gde u enklavi živi oko 14.000 ljudi, koji dva puta nedeljno organizovano odlaze u grad da se snabdeju potrepštinama za svakodnevni život. Na području Velike Hoče je sedam crkava, a u Orahovcu je ostala samo jedna crkva u čijoj porti je i groblje, jer tamošnji Srbi žive u albanskom okruženju i ne mogu do svog groblja.
Posle četiri dana boravka na ovom delu Kosova i Metohije, protojerej-stvarofor Slobodan Milunović video je i osetio ponašanje i raspoloženje preostalog srpskog življa.
– Nekada je taj narod bio govorljiv, a danas kad pokušate da počnete razgovor, njihov odgovor na sve je ćutanje. LJudi su prosto ukočeni od svih tih zbivanja i imam osećaj da oni nemaju snage da kažu nešto. Među njima postoji rešenost da ne napuste Kosovo i Metohiju i svoja ognjišta, ali i nada daće Srbija i još neko drugi nešto učiniti za njih. Tamo se događaju dramatične stvari, pa čak i podela članova Sinoda ih i te kako pogađa. Vladika Artemije zabranio je kontakte Srba sa okupatorima, drugi deo Sinoda se protivi tome, a ljudi koji žive na Kosmetu sve to doživljavaju tragično. Ja sam sve to doživeo kao tužno stanje koje je ubitačno za duh, to je očaj kao kraj jedne istorije koja je umrla na Kosovu i Metohiji – priča Milunović.
Poravnato groblje
– Prolazeći kroz južni deo Kosovske Mitrovice video sam i srpsko groblje koje je bilo skoro poravnato. Nadgrobni spomenici su porušeni i polomljeni, pa je sve ličilo na gomilu polupanog kamenja. Groblje zaraslo u travu izgledalo je kao da je kroz njega prošao buldožer. Video sam puno oskrnavljenih srpskih grobova i grobalja, ali ovakav vandalizam još nisam – preneraženo govori Milunović.
Srpski narod na Kosovu i Metohiji proživljava teške dane u ionako teškom životu na srpskoj zemlji. Samoproglašena država Kosovo njima ne daje nikakvog razloga za verovanje da će im biti bolje nego što je sada. NJihove oči i uši uprte su ka Beogradu i Srbiji i tu traže poslednju nadu i slamku spasa. I pored protesta Srba u nekim delovima Kosova, deo stanovnika južne srpske pokrajine, koji su posetili predstavnici crkava i manastira iz Srbije „đurđevi stupovi“, kao da više nema snage za proteste, ali ni za priču. Oni iščekuju i nadaju se…
