(Counselling psychology and Holy sacrament of confession at the crossroads between pathological and healthy feelings of guilt).
Recenzenti: Episkop jegarski dr Porfirije (Perić), akademik Vladeta Jerotić, prof. dr Isidor Graorac; prevod sa engleskog: Ognjen Marinković; Riznica, Zemun 2013, str. 442.
Doktorska disertacija protojereja-stavrofora Miloša Vesina, Savetodavna psihologija i Sveta tajna ispovesti na raskršću između patološkog i zdravog osećaja krivice, nastala je nakon višegodišnjih istraživanja (od ispitanika iz Srbije do ispitanika Istočne i Zapadne Amerike, sve do pravoslavnih zemalja Afrike) i potvrdila je autorovu početnu tezu o rasprostranjenosti doživljaja greha, krivice, stida, kajanja kod ljudi.
U ovoj knjizi je izložen pregled nastanka i razvoja savetodavne psihologije, s jedne strane, i Svete tajne ispovesti, kojoj se prilazi tragovima njenog biblijskog porekla i svetootačkog poimanja kroz pojave savremene ispovedne prakse, i to posebno u Pravoslavnoj crkvi.
Kako navodi dr Vesin, „naročita pažnja je usmerena samom osećaju krivice i svim onim srodnim stanjima duše koja ili direktno utiču na krivicu, ili se, pak, javljaju kao njene posledice. Osobito nas ovde zanima biblijsko tumačenje krivice, iskazano rečima kako Staroga, tako i Novoga Zaveta. Od biblijskog je neodvojiv i svetootački pristup krivici.
Psihološka tumačenja krivice predstavljaju nezaobilazni deo ovoga rada, jer se upravo tu, ne samo mimoilaze, nego katkad i usaglašavaju psihologija Otaca i psihologija kao savremena nauka budući da se obe bave krivicom, ali i savešću, stidom, depresijom, gnevom,zavišću, ljubomorom, opraštanjem i psihomatskim signalima.“
Poglavlja ove knjige su: Savetodavna psihologija, Sveta tajna pokajanja i ispovesti, Krivica, Istraživanje, Zaključak, s posebnim poglavljem posvećenim izvorima i literaturi, koja može biti na korist svakome za dalje izučavanje ove tematike.
Knjiga se završava grafičkim prikazima i tabelama gde su jasno iskazani odgovori na pitanja odnosa ispitanika prema veri, Crkvi, emocionalnom stanju, krivici, stidu (30 pitanja) i Upitnikom za sveštenike gde se pitanja odnose na vreme trajanja ispovesti, mesto ispovedanja, način ispovedanja, kao i pitanja koja se odnose na težinu ispovedanja i vreme nastanka preumljenja nakon ispovedanja; poseban segment je oproštaj.
Ispitanici su bili pravoslavni, rimokatolici i nereligiozni.
„… Knjiga prote M. Vesina (po mome mišljenju) jeste pokušaj unapređivanja sazrevanja ljudi, vernika kao nevernika, u smislu neprestanog ličnog truda upoznavanja sebe, a onda i smisla života koji će (smisao) tek ovakvim osmišljavanjem potvrditi stalnu vrednost hrišćanskog učenja i Njegovog Učitelja, Isusa Hrista“, piše akademik Vladeta Jerotić u recenziji.
„Ova knjiga sadrži takođe praktična uputstva za sve koji žele da se preko pokajanja i ispovesti nađu na Hristovom putu ozdravljenja i spasenja … Ljubav sadrži ključ za objašnjenje i razumevanje suštinskih pojava čovekovog postojanja, čak i krivice… Krivica počinje u ljubavi … i samo će ljubavlju… moći da se isceli … Da nije bilo ‘sastradalne ljubavi’, ne bi Dostojevski uspeo da tako snažno izrazi sukob dobra i zla u Zločinu i kazni, niti prikaže Sonjinu ljubav prema Raskoljnikovu: ‘Zajedno ćemo krst poneti!’“.
Nema Svete tajne u Crkvi koja ne vodi ka radosti … Radost je jedna od najbitnijih odlika hrišćanstva. Stoga je značajno saznanje iz ove studije formulisano u obliku pitanja: Ako je radost zaista jedna od bitnih odlika hrišćanstva, zašto onda sve veći broj savremenih hrišćana pati od vapijućeg nedostatka radosti? Nije li to, između ostalog, i usled veoma oslabljene pokajno-ispovedne discipline?“, saopštava nam prof. dr Graorac u knjizi.
Doktorska disertacija Raskršća krivice protojereja-stavrofora jasan jeste dokaz Božje volje da se na svetlost dana iznesu višedecenijska istraživanja o krivici i ispovesti:
„Krivica i ispovest su do te mere uzajamno povezane i prožimajuće kod čoveka aktivne savesti, i kada tihuju, i kada nagone. Takva složenost ne daje potpunu, često ni delimičnu sigurnost, i poruka je jasna, i glasi: ukoliko čovek ne živi u punoći suživota – u interakciji Bog-čovek-bližnji-Bog – tada se upražnjavaju i umnožavaju krivice, i čovek nikako ne uspeva da razluči šta je normalna krivica, a gde je granica patološke i abnormalne krivice,“ piše dr sc. med. Jelena Obradović.
Protojer-stavrofor dr Miloš Vesin je knjigom Raskršća krivice postavio smernicu za usku stazu kojom se ide i na kojoj nema rasipanja.
Osobitu blagodarnost autor izražava Njegovom Preosveštenstvu Episkopu bačkom dr Irineju (Buloviću) na spremnosti i otvorenosti da ukazuje na one bogoslovske oblasti o kojima je trebalo posebno povesti računa. Isto tako, otac Miloš Vesin najiskrenije zahvaljuje i Njegovom Preosveštensvu Episkopu jegarskom dr Porfiriju na dobronamernim savetima u vezi sa ovim temama koje izviru iz pastirskog bogoslovlja Pravoslavne Crkve.
Zorica Zec
Knjiga je doktorska disertacija koju je protojerej-stavrofor Miloš Vesin odbranio na engleskom jeziku. Knjiga se može nabaviti u Riznici u Zemun
