U ovoj godini protonamesnik Slobodan Miljević iz Štutgarta obeležava 35 godina svoga aktivnog rada u inostranstvu. Veliki besednik, mudrac, čovek od autoriteta sa puno razumevanja i sa velikim srcem bogosluživao je skoro na čitavoj teritoriji Baden-Virtemberga.
Štutgart, Karlsrue, Ulm, Gepingen, Frajburg, Gajslingen, Rojtlingen, Tibingen, Balingen, Hajlbron, Gagenau, Fridrihshafen, Lerah, svi veći gradovi po Švarcvaldu… mesta su u kojima je nastojao da sedamdesetih, osamdesetih pa i devedesetih pridobije vernike za srpsku pravoslavnu crkvu. Taj period mu je ostao duboko u sećanju i nikada neće moći da izbledi pošto, kako kaže, problem nije bio samo u ljudskom strahu da će biti viđeni što su došli u hram, već da nisu imali navike. U tom periodu nije postojao ni jasan koncept kako raditi sa ljudima, gde služiti, koju bogomolju dobiti, a nedostala su i materijalna sredstva. Prva kancelarije mu je bila u stanu, hramovi za bogosluživanje su bili iznajmljivani – a do danas je učestvovao u kupovini tri srpska hrama u Štutgartu, Ulmu i Gepingenu, kao i u kupovini crkvenog centra u Štutgartu. LJudi koji su radili i još uvek rade sa njim, kažu da srpska pravoslavna crkva u Baden-Virtembergu ne bi danas bila na ovako jaka, da prota Miljević nije bio na njenom čelu. Svojim kolegama je pripremio terene za osnivanje parohija i izgradnju ili kupovinu novih srpskih hramova.
Rođen je u Sremu 1951. a odrastao u Novom Sadu. Iako su mnogi iz njegovog okruženja bili protiv da postane sveštenik, bogosloviju je završio u Sremskim Karlovcima. Nakon studija želeo je da nauči nemački jezik i kako sam kaže nikada se nije nosio mišlju da ostane u inostranstvu.
Sudbina mi je bila kao i kod većina gastarbajtera koji su došli na godinu, dve a ostali skoro ceo život, rekao je protonamesnik Miljević.
U periodu kada je želeo da upiše studije u Nemačkoj bila je osnovana eparhija zapadnoevropska i australijska na čijem čelu je bio danas šabački vladika Lavrentije. Episkop Lavrentije je zamolio oca Miljevića da ostane u Nemačkoj bar na kratko dok se ne pripremi drugi kadar – i tako je 1972. godine rukopoložen za sveštenika. Studije teologije i psihologije je završio u Tibingenu i još kao student je bogosluživao u Štutgartu za čijeg paroha je postavljen 1978.
Kad je tuđe bilo preče
Na samom početku svog rada otac Miljević je nastojao da napravi analizu i da jasno predstavi koje su perspektive srpske crkve u Baden-Virtembergu.
– Tada sam došao do jednog prilično pesimističnog zaključka da će se otprilike negde oko trećina Srba u ovoj srediti sačuvati a ostatak će se utopiti. Sa druge strane taj podatak u to vreme i nije bilo tako pesimističan i nerealan jer je trebalo sagledati kako su Srbi bili organizovani na terenu. Više su negovali kulturu i tradiciju drugih naroda iz tadašnje otadžbine nego sopstvenu, jer je nekako bivalo greh baviti se svojom kulturom, tradicijom i verom. Jedino je u to vreme crkva vodila računa o identitetu naroda i bila pod pritiskom predstavnika vlasti“, dodao je Miljević.
Uz veliku i nesebično pomoć ljudi koji se nisu bojali nikakvih pritisaka od strane države, već im je vera bila u prvom planu, uspeo je da razvije odličnu mrežu po Baden-Virtembergu.
– Bez njih bi išlo vrlo teško i ja sam im, kao i sam Gospod, veoma zahvalan na pomoći, istakao je Miljević.
Svojim besedama i upornošću uspeo je probudi svest kod Srba. Nastojao je da njegov narod postane svestan da je za njega veoma bitno da očuva svoj jezik, svoje nacionalno biće, veru i tradiciju. Koncept crkve je bio da se osnivaju jaki duhovni centri koji će se usredsrediti ka mlađem naraštaju, omladini, koja je došla sa prostora bivše Jugoslavije ili je rođena u inostranstvu.
Temelji su dobro postavljeni
– čovek nikad nije zadovoljan svojim radom, pošto postoji opasnost da ako kaže da je zadovoljan može da se uspori i izgubi elan. Sigurno je uvek moguće bolje i možda bi iz ovog iskustva malo drugačije činio. Mislim, a to je i najvažnije da su temelji dobro postavljeni. Sada se bez sumnje mora podmladiti kadar i moraju se dovesti ljudi koji će preuzeti odgovornost i brigu i koji će nositi teret za naredne generacije. I ja verujem da je to pravi put kojim treba ići, naglasio je protonamesnik Miljević na pitanje da li zadovoljan svojim radom.
Politička previranja u bivšoj Jugoslaviji uticala su na Srbe da ostanu tamo gde se nalaze i da se početkom 90-ih značajno okrenu crkvi. Veliki priliv izbeglica u Nemačku je omogućio je da duhovni centri postanu jači. Jačanju crkve doprineli su i mladi ljudi, rođeni u Nemačkoj, koji su bili razočarani u svoju otadžbinu i okrenuli su se veri i pravoslavlju.
