Pojacana pažnja kojom naši ljudi iz rasejanja prate rad maticne države, njenih vlasti i minstarstva dobrim delom objašnjava prirodu zainteresovanosti, polemika i sporenja oko Saveta za dijasporu Savezne vlade, posebno medu iseljenicima. Osnovan pre godinu dana prvi put u novijoj istoriji ove zemlje kao državno telo zaduženo za ova pitanja i finansirano iz budžeta, Savet je postao adresa na koju se naši ljudi rasejani po svetu mogu obratiti, sigurni da ce u najvecem broju slucajeva, tu dobiti i željeni odgovor.
Osvrcuci se iza sebe i onoga što je uradeno na ovom polanu, Milan Kljajevic, pomocnik ministra spoljnih poslova za konzularna pitanja i dijasporu, covek koji je u velikoj meri i sebi kao licni cilj postavio uvodenje dijaspore u normalne gradanske tokove u matici, smatra da je prethodna godina rada Saveta potrošena na pripreme za ostvarivanje kljucnog cilja, a to je okupljanje naših iz rasejanja u okvire skupštine po svim državama gde je njihova koncentracija, pri cemu ce kruna tog posla biti osnivanje Glavne skupštine Srba iz rasejanja sa predsedništvom i liderom na vrhu.
Predugo sazrevanje
– Sledeca godina je vreme kada ce se pitanja državljanstva i ostvarivanja prava glasa van matice verovatno rešiti onako kako to traže naši ljudi iz rasejanja – veli Kljajevic, isticuci da je uprkos razumljivo kritici u jednom delu javnosti što nije ostvareno više, formiranje Saveta ipak oznacilo jedan prelomni momenat kad je rec o odnosima matice i dijaspore.
Zagovarajuci osnivanje Ministarstva za dijaporu, naši ljudi iz sveta zapravo najavljuju da žele da – odlucuju, a ne doveka da savetuju. Kulminacija takvih zalaganja spolja usledila je nakon neobjašnjivog ignorisanja zahteva Saveta za dijsporu upucenog na 15 najvažnijih adresa u otadžbini, u kojima je precizno pobrojano sve ono što je neophodno uraditi, da bi se Srbima s one strane granice obezbedila gradanska prava u skladu sa civilizacijskim i normama razvijenog sveta. Ni više od pola godine nakon slanja tog pisma Savet nije dobio odgovore i prakticno, uprkos svom zalaganju, nije proizveo ni jednu bitnu odluku.
Istorijska odluka
– Odluku o ostvarivanju birackog prava van otadžbine smatram tehnickom, ali je ona ipak istorijska, jer menjamo nešto što je odluceno pre više od 50 godina, da ljudi nemaju pravo glasa ili da ne mogu da se vrate u zemlju, pa dolazi do problema buduci da smo po mentalitetu nestrpljivi. Ali, svima mora biti jasno da je rec o procesu koji je neminovan, koji niko ne može zaustaviti i za koji se treba pripreiti – podvlaci naš sagovornik.
Uporedo sa dogadanjima u otadžbini vezanim za zahteve dijaspore, u rasejanju su otvoreni kapitalni procesi ujedinjavanja srpskih organizacija. Iskorak iz Cikaga od pre mesec dana Kljajevic tumaci kao deo zajednickog nastojanja na više koloseka da se smanji besmisleni broj od 1600 srpskih organizacija, koliko ih danas ima po svetu, da se Srbi sakupe i saberu. Okupljanje Srba u zajednicke skupštine zarad odlucivanja o krupnijim pitanjima od znacaja za dijasporu je koncept koji zagovara država, a dogovor tri srpske organizacije iz SAD vidi kao deo toga:
– Znacajan doprinos „cikaškom ujedinjenju“ dali su i clanovi Saveta dijaspore, koji su sa celnim ljudima ovih organizacija razgovarali proteklih godinu dana, uspeli da ih okupe na tom konceptu i to je najbolja najava novog pocetka rada u dijaspori, pocetka formiranja skupštine ili Srpsko-americkog kongresa, kako je to nazvano u SAD, ali je najbitnije da je obezbedeno jedinstvo dijaspore. Ne zaboravimo da u SAD živi oko milion naših ljudi, ili trecina dijaspore – istice, napominjuci da u tom kontekstu valja ocekivati i odluke koje se ticu finansijske podrške pojedinim programima, kao što je recimo slucaj sa lobiranjem.
Istrajavanje na tome podrazumeva angažovanje kompetentnih ljudi iz dijaspore, precizan stav iz matice šta se želi postici, koji su ciljevi i obezbedivanje sredstava, što iz budžeta države, što iz nekih drugih izvora kao što su donacije i slicno.
– Ako smo dobro i pametno organizovani naša cena u svetu bice veca, a sve ovo što preduzimamo samo su pripreme za pravljenje rezultata. Bitno je da sazreva svest da samo zajednicki možemo a stignemo do tih rezultata – zakljucuje na kraju Miljan Kljajevic.
