Završeni izbori za predsednika Skupštine dijaspore i Srba u regionu – Slavomir Gvozdenović
Danas, 3.jula 2010. godine je u Domu Narodne Skupštine Republike Srbije konstituisana prva Skupština dijaspore i Srba u regionu. Za predsednika Skupštine izabran je Slavomir Gvozdenović iz Rumunije.
Na prvoj sednici izvršena je verifikacija mandata delegata:
Mirjana Samardžija(SAD);
dr Jasminka Velingof(SAD);
Dragan Milošević(SAD);
Nikša Nikodinović(SAD);
Dušan Vidaković(Nemačka);
đuro Plavšić(Nemačka);
Mićo ćetković(Nemačka);
Dragan Urošević(Nemačka);
Borislav Kapetanović(Austrija);
dr Radivoje Petrikić(Austrija);
prota Dragan Mićić(Austrija);
Violeta Brakus(Švajcarska);
Zvonimir Jovanović(Švajcarska);
mr Živko Marković(Švajcarska);
jerej Saša Stojanović(Australija);
mr Slobodan Benđo(Australija);
Dragan Milovanović(Australija);
Zoran đurčin(Kanada);
Mihajlo Milićević(Kanada);
Milisav Aleksić(Francuska);
Vidoje Purić(Francuska);
Srđan Mladenović(Švedska);
Slobodanka Vukotić(Švedska);
mr Mirjana Jovanović Lazić(Velika Britanija i Severna Irska);
dr Miloš Stefanović(Velika Britanija i Severna Irska);
Ljiljana Milović(Argentina Srednja i Južna Amerika);
Ana Milošević(Belgija, Holandija, Luksemburg);
Kruniša Bleki Stojković(Danska);
Danica Krstić(Italija);
Boris Maksimović(Norveška, Finska i Island);
Dragan Stanojević(Rusija Ukrajna, Belorusija);
mr Branka Kubeš(Poljska, češka, Slovačka);
Siniša Tucakov(Španija, Portugal);
Sonja Mijailović(Grčka, Bugarska, Kipar);
Saša Domazet(Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt);
Zoran Bogdanović(Kina i države Azije);
Arhimandrit Pantelejmon Jovanović(Južnoafrička republika);
Ljubomir Aleksov(Mađarska);
dr Slavomir Gvozdenović(Rumunija);
Nikola Todorović(Slovenija);
čedomir Višnjić(Hrvatska);
prof. Dr Snježana Savić(BIH);
Milutin Mićović(Crna Gora);
Dejan Košutić(Makedonija);
Pavlo Brajović(Albanija);
Milan čobanov(Nemačka);
dr Nenad Josipović(Nemačka);
Miodrag Kreculj(Nemačka);
Jelena Vujić(Belgija, Holandija, Luksemburg).
Prva Skupština dijaspore i Srba u regionu konstituisana je u Beogradu i za predsednika je izabran Slavomir Gvozdenović iz Rumunije, saopšteno je iz Ministarstva za dijasporu. Na prvoj sednici u Domu Narodne skupštine verifikovano je 49 mandata delegatima iz regiona i iz celog sveta.
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas na Skupštini dijaspore da nisu bili u pravu svi oni koji su mislili da će evropska, građanska i moderna Srbija odustati od odbrane nacionalnih interesa.
Na Skupštini dijaspore i Srba u regionu učestvuje 45 delegata iz celog sveta, a to telo bi danas trebalo da izabere i predsednika.
U nedelju, 4. jula, delegate iz dijaspore primiće patrijarh srpski Irinej u Parohijskom domu kod Hrama Svetog Save na Vračaru, a prijemu će prisustvovati i ministar za dijasporu.
Delegate i članove Skupštine dijaspore i Srba u regionu u ponedeljak, 5. jula, primiće u Palati Srbije i predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković.
U ponedeljak, u Ministarstvu za dijasporu biće održane i tri sednice Skupštine – o ekonomskom razvoju Srbije, poboljšanju položaja dijaspore i Srba u regionu i očuvanju nacionalnog indetiteta i poboljšanju imidža Srbije.
„Svi koji su mislili da će evropska i moderna Srbija odustati od nacionalnih interesa bili su u krivu i Srbija sigurno neće odustati. Mnogi simboli u ovoj skupštini govore o brojnosti naših identiteta iako je danas vreme isključivosti“, poručio je Tadić na svečanoj sednici Skupštine dijaspore u Domu Narodne skupštine.
Prema rečima predsednika Srbije, Skupština dijaspore jeste upravo korak napred u zaštiti nacionalnog, kulturnog i verskog identiteta i odgovor za iskušenja pred kojima se Srbija nalazi na početku 21. veka.
Tadić je ukazao da Srbija konsoliduje svoju politiku u svim domenima, pa i kada je u pitanju njen međunarodnji položaj.
On je još jednom podvukao da su evropske integracije kao postavljeni cilj saglasne sa ostalim ciljevima zemlje, a njegovo postizanje suštinski značajno u promeni društva. On je u vezi sa tim naglasio da je najveća odgovornost na vladi i predsedniku države.
Ističući značaj formiranja Skupštine dijaspore i Srba u rasejanju, Tadić je rekao da je u poslednjih nekoliko decenija najsolventniji deo srpske ekonomije bili njeni građani koji rade u inostranstvu.
„Vi ste građani koji suštinski doprinosite ekonomskom oporavku Srbije i to je iskaz ekonomskog patriotizma“, kazao je Tadić.
Predsednik Srbije je istakao da se u definisanju buduće saradnje matice i dijaspore nikako ne sme zaobići dragocena uloga Srpske pravoslavne crkve, ali i drugih crkava budući da i katolici i muslimani mogu imati srpski nacionalni identitet.
Posle svečane sednice biće održana konstitutivna sednica, na kojoj će biti izabran predsednik Skupštine dijaspore i Srba u regionu. Skupština je najviše predstavničko telo dijaspore i Srba u regionu, a sačinjena je od 45 delegata iz celog sveta.
„Mi smo sekularna država, ali crkva ima pravo da iskaže svoj stav o svim pitanjima kao i svaka druga institucija“, poručio je Tadić, i dodao da bi Srbija, bez uloge crkve u ključnim tačkama očuvanja nacionalne politike, imala daleko slabije potencijale za realizaciju te politike.
Kako je istakao uloga Srpske pravoslavne crkve je fundamentalno važna, kako na Kosovu i Metohiji, tako i na svim drugim mestima koja naseljavaju Srbi, jer ona nije samo čuvar verskog identiteta, već baštini šire kulturne i nacionalne vrednosti.
Predsednik Srbije je pozvao na međuversku toleranciju jer je ona, kako je rekao, pretpostavka vođenja konzistentne nacionalne politike, kojoj predstavnici svih verskih zajednica mogu dati svoj doprinos.
Inače, na otvaranju trodnevne Skupštine dijspore i Srba u regionu govorili su predsednica srpskog parlamenta Slavica đukić-Dejanović i ministar za dijasporu Srđan Srećković.
Ministar za dijasporu Srđan Srećković izjavio je danas da će konstituisanjem Skupštine dijaspore i Srba u regionu biti postavljen temelj za buduću efikasniju saradnju matice i Srba koji žive van nje. Srećković je, obraćajući se u Beogradu delagatima Skupštine dijaspore i Srba u regionu, istakao da je usvajanjem Zakona o dijaspori i Srbima u regionu stvoren čvrst institucionalni okvir za buduću saradnju.
Predstavljajući viziju nove politike prema rasejanju, Srećković je rekao da će se u budućnosti sve mere koje država Srbija bude preduzimala zasnivati na principu partnerstva.
Prema njegovim rečima, tri ključna cilja Skupštine dijaspore i Srba u regionu trebalo bi da budu: pozicioniranje Srbije kao matične države, bolja iskorišćenost kapaciteta dijaspore i Srba u regionu i očuvanje nacionalnog, verskog i kulturnog identiteta.
„Naš cilj je da uporedo sa procesom evropskih integracija koje nemaju alternativu pokušamo da objedinimo sve snage našeg naroda, da pokušamo da ogromne potencijale našeg rasejanja iskoristimo za potrebe unutrašnje i spoljne politike i privrednog razvoja Srbije, ali i da ostvarimo istorijsko pomirenje različitih delova jednog istog naroda“, rekao je Srećković.
Srbija, kako je istakao, želi da bude stožer okupljanja celokupnog rasejanja, i državni vrh nikada do sada nije imao ozbiljniji pristup rešavanju problema dijaspore i Srba u regionu.
„Današnja Srbija jeste moderna i demokratska zemlja koja poštuje međunarodno pravo i kojoj je upravo poštovanje međunarodnog prava glavni argument za legitimizovanje sopstvenih državnih i nacionalnih interesa“, rekao je Srećković.
„Srbija koja se hrabro suočava sa onim što je bila njena prošlost devedesetih, Srbija koja ide ka punopravnom članstvu u EU, Srbija koja ima evropske zakone i te zakone primenjuje na sve one koji nisu deo našeg većinskog naroda, zapravo je Srbija koja ima najjače argumente da traži ta ista prava za Srbe svoje sunarodnike u zemljama regiona“, istakao je Srećković.
Predstavnike Srba iz regiona dijaspore pozdravila je i predsednica Skupštine Srbije Slavica đukić-Dejanović, koja je istakla da se s pravom kaže da su „ljudi u rasejanju istinski zastupnici nacionalnih interesa, kulture i identiteta“.
đukić-Dejanović je posebno naglasila da je raduje to što je izražena spremnost uglednih članova dijaspore da pomognu ukupnom razvoju zemlje, a posebno na ekonomskom planu – ulaganjem u investicije za dobrobit matice.
„Takve investicije imaju višestruki značaj, jer njima naši sunarodnici izvan Srbije – osim što unose svež kapital u maticu – pomažu u transferu znanja, veština i evropskih i svetskih merila i standarda modernog poslovanja“, ukazala je predsednica skupštine Srbije.
đukić-Dejanović je navela da danas od tri i po miliona srpskih državljana, za koje se pretpostavlja da žive u rasejanju, oko 40.000 ima pravo da biraju i budu birani.
„Nažalost, u praksi su se javljali izvesni problemi u izbornom procesu, tako da su neki morali da prevale i hiljade kilometara do najbližih diplomatskih i konzularnih predstavništava da bi ostvarili svoje pravo glasa i takva situacija treba i mora da se promeni“, rekla je đukić Dejanović.
Predsednica srpskog parlamenta je dodala da bi matica na taj način motivisala predstavnike dijaspore da se upišu u biračke spiskove i u većoj meri uključe u buduće izborne procese.
Predsednica skupštine osvrnula se na aktivnosti parlamentarne diplomatije koje su realizovali, pored ostalih i članovi Odbora za odnose sa Srbima van Srbije. „Susreti u zemlji“, ocenila je, „ali i u državama u kojima žive srpski državljani obostrano su korisni i podsticajni za definisanje mogućih aktivnosti matice na zakonodavnom planu, a neretko se u tim razgovorima iskristališu i različite zakonodavne inicijative.“
Skupština Srbije je prošle godine usvojila Zakon o Srbima u dijapori i regionu.
Na današnjoj konstitutivnoj sednici Skupštine Srba iz dijaspore i regiona bili su i ministri Ivica Dačić, Božidar đelić, Žarko Obradović, Nebojša Bradić i Svetozar čiplić.
