Za razliku od dede i oca koji se decenijama bave tradicionalnom poljoprivrednom proizvodnjom, Nemanja Mirković iz Gradca je pre dve godine rešio je da se okuša u nečem novom.
Počeo je skromno – sa hiljadu i po sadnica maline, sorte polana. Na plodnom i rastresitom zemljištu, malina je već prve godine dala dobar rod i vratila, po Nemanjinim rečima, sve što su uložili:
"Trenutno imamo četiri hiljade, nešto smo proširili, videli smo da to ide, da dobro rađa. Ako se ovako nastavi, biće nam možda i broj jedan što se tiče doprinosa u kući."
Berba polane počinje u junu i traje do prvih mrazeva. Tada su svi Mirkovići na plantaži, od jutra do mraka, a angažuju i berače. Posla ima, ali se i isplati, potvrđuje Darko Cvetković iz Batočine. Počeo je sa 1.200 sadnica, ali planira da na jesen utrostruči njihov broj:
"Do sada sam ubrao nekih 250 kilograma, što je jako dobro za prvu godinu za ovu površinu. Inače, za prvu godinu, kao pun rod, najjači deo je tamo negde sredinom avusta, pa tamo do kraja avgusta."
Pioniri malinarstva u tom delu Šumadije, ne brinu za plasman. Zbog krupnog, slatkog i kvalitetnog ploda, lepe arome i ukusa, sve što proizvedu, kažu, otkupe poslastičari.
"Pored države koja subvencioniše nove zasade, pomaže i opština Batočina. Raznim podsticajima, stimuliše poljoprivrednike, da povećaju površine sa voćem."
Nebojša Milosavljević, pomoćnik predsednika Opštine Batočina, kaže da će ove godine davati po damo po pedeset hiljada dinara po površini na kojoj su zasađene maline:
"Planirali smo i izgradnju hladnjače, koja bi obuhvatila ne samo otkup malina već i ostalih sorti i vrsta voća."
Batočina je poljoprivredna opština. U deset sela, oko 13.000 žitelja, mahom se bavi ratarskom proizvodnjom. Cilj je da se pređe na profitabilniju granu, voćarstvo, za koje, posebno u brdskim predelima, postoje idealni uslovi, ali i interesovanje mladih poljoprivrednika.
rts.kragujevac@rts.rs