DIJASPORA NEćE LOŠE POVERENIKE
• Poverenici su i dosad pravili dosta problema, njih mora da bira dijaspora, a ne da partijska pripadnost bude ključna, smatraju sagovornici „Vesti“
Nacrt zakona o dijaspori koji je resorno ministarstvo u Srbiji prekjuče uputilo na javnu raspravu već je izazvao brojne reakcije Srba koji žive van otadžbine. Neki kritikuju predložena rešenja, pojedni hvale odredbe Nacrta zakona, ali su svi saglasni da je država odavno trebalo da reguliše položaj naših ljudi u rasejanju.
Predsednik Saveza Srba u Austriji Mališa Ilić smatra da je dobro što je Ministarstvo za dijasporu Srbije napravilo Nacrt zakona o dijaspori, ali ujedno upozorava da treba obazrivo i podrobno birati buduće poverenike.
U izjavi za „Vesti“ on je istakao da do sada nije dobio Nacrt zakona, ali jeste pismo ministra Srđana Srećkovića u kojem se zalaže za saradnju sa dijasporom.
– Zakon o dijaspori je potreban, ali on mora da bude donet u saglasnosti sa nama iz dijaspore. Dobro je što je ministar odlučio da se konsultuje o tome sa nama koji živimo u rasejanju – istakao je Ilić.
Pišu predloge
Predsednik Srpskog kulturnog saveza (SKS) u Švajcarskoj Živko Marković kaže da je Nacrt zakona o dijaspori postavljen na dobroj osnovi – na razvijanju poverenja i saradnje.
– Očekujem pravu „poplavu“ predloga klubova jer nam se otvara prilika da učestvujemo u kreiranju odnosa između matice i dijaspore – kaže Marković.
Što se poverenika tiče, on je upozorio da lošim izborom tih ljudi može biti napravljena velika šteta.
– I do sada su razni poverenici pravili probleme. Poverenici moraju biti ljudi koje bi predlagao Savez Srba u Austriji, zajedno sa klubovima. Ne smeju poverenici biti ljudi koji bi bili birani samo na osnovu partijske pripadnosti. Taj čovek mora biti u potpunosti upoznat sa našom situacijom i radom klubova, a ujedno neko ko nije umešan u nekakve afere, ili ko ima negativnu prošlost – objasnio je Ilić.
Istovremeno je istakao da je potrebno da se Ministarstvo za dijasporu angažuje da se u Austriji uspostavi dopunska škola jer je prvenstveni cilj da se kod srpske dece sačuva srpski jezik i pismo. Takođe, on je naveo da je bitno da se u Austriji, posebno Beču u kojem živi više od 150.000 Srba, otvori kulturni centar, a ne u nekim drugim državama u kojima živi mnogo manje naših ljudi.
Očuvati maternji jezik i kulturu
Dragan Lukić, predsednik Saveza srpskih folklornih društava u Švajcarskoj, mišljenja je da mladi ljudi, druga i treća generacija u dijaspori, treba da budu kolovđe svih aktivnosti pomognuti iskustvima roditelja i svih ljudi koji su niz godina radili u kulturno-umetničkim društvima.
– Mene posebno bi obradovalo da se krene sa izborom predstavnika dijaspore u Skupštini. Sve je važno, ali očuvanje maternjeg jezika, sporta i dela kulture kroz folklorna društva je prioritet – mišljenja je Lukić.
S druge strane, naši ljudi u Švajcarskoj žele da svojim predlozima poboljšaju Nacrt novog zakona o dijaspori.
Predsednik Srpskog kulturnog saveza (SKS) mr Živko Marković kaže da će povodom najave Ministarstva dijaspore u vezi sa Novim zakonom uskoro održati sastanak Upravnog odbora i doneti nekoliko korisnih predloga.
On se posebno raduje što zakon predviđa popis dijaspore, a i mogućnost da se na spisku nađu i Srbi koji nisu građani Republike Srbije, a prihvataju je kao maticu.
Marković je zadovoljan i održavanjem Skupštine dijaspore na njen dan – Vidovdan, međutim kaže da nije u duhu vremena najava legitimacija za dijasporu. Naravno, podrška dopunskoj nastavi je najvažnija, jer dok Srbi budu govorili srpski jezik biće i njih u zemlji satova i sireva.
Evidentiranje i legitimacije
Prema mišljenju Mališe Ilića iz Austrije, evidentiranje dijaspore biće jako težak poduhvat.
– Smatram da će to ići jako slabo. Narod u dijaspori nema poverenja u državu i zbog toga se neće odazvati evidentiranju, kao što se ne odaziva ni upisu u birački spisak za glasanje u inostranstvu. Da bi se to nepoverenje uklonilo potrebno je još mnogo toga uraditi – podvukao je Ilić i naglasio da Ministarstvo za dijasporu treba da podrži aktivne institucije u rasejanju i uspostavi što tešnju saradnju.
S druge strane, Draga Leš, član Srpskog kulturnog udruženja „Vuk Karadžić“ iz Erlangena, kaže „da su legitimacije za dijasporu dobra stvar koja može da donese brojne pogodnosti“.
– Ne vidim razlog za bilo kakav strah od tog evidentiranja, jer mi već imamo pasoše, mnogi su u biračkom spisku. Ja mogu da kažem u ime članova moga udruženja, da ćemo mi za svako okupljanje dijaspore u otadžbini, kada budemo obavešteni, rado odlaziti i aktivno učestvovati u svemu što se bude činilo – ističe Draga Leš.
– Mislim da biranje poverenika nije dorečeno i po meni sve je greška osim ako se narodu ne ponudi šansa da ih neposredno biraju, a ne da budu postavljeni na funkcije po partijskoj liniji kao u minulom vremenu – skeptičan je Dragoljub Pejić iz Lucerna koji misli da je sazrelo vreme i da se počne sa izgradnjom kulturnih centara širom sveta.
Utvrđivanje Nacrta zakona o dijaspori i objavljivanje nekih detalja iz sadržaja, u srpskoj dijaspori u Bavarskoj primljeno je s odobravanjem. To se može zaključiti po prvim reakcijama, ali i mišljenjima dvoje sagovornika ‘Vesti’ – Dragana Uroševića, predsednika Saveza srpske dijaspore za Južnu Bavarsku i Drage Leš, člana SKU „Vuk Karadžić“ iz Erlangena.
– Donošenje zakona koji bi regulisao odnose i veze između dijaspore i matice svakako je dobrodošlo. Iako ne znam sve detalje iz sadržaja Nacrta zakona o dijaspori, nekoliko podataka mi se čini zanimljivim. Što se tiče dopunske nastave na srpskom jeziku, država Srbija mora da brine o svim aspektima nastave. Konkretno, ona treba da u Bavarsku pošalje 12 nastavnika, obezbedi udžbenike i stvori sve druge uslove za održavanje dopunske nastave. Izdavanje legitimacija za dijasporu kod mene izaziva rezervu jer se bojim da ne dođe do zloupotreba. I na kraju, mislim da su dva poverenika za Nemačku malo, jer srpski pasoš u ovoj zemlji ima više od 600.000 državljana Srbije.
Možda bi bilo bolje da su po jednog poverenika dale pokrajine sa najviše naših građana, kao što su Bavarska, Baden-Virtemberg i još neke – smatra Dragan Urošević, predsednik Saveza srpske dijaspore za Južnu Bavarsku.
Draga Leš, član Srpskog kulturnog udruženja „Vuk Karadžić“ iz Erlangena, kaže da dijaspora dugo očekuje takav zakon, jer je to uslov za bolju saradnju sa maticom.
– Na taj način se razvija osećaj da u otadžbini dijaspora ima partnera za razgovor i uverena sam da će taj zakon doprineti da budu višestruke i bolje veze dijaspore i otadžbine. Za mene je važno i pitanje dopunske nastave, jer smo mi u Klubu i Erlangenu pokušavali nešto tu da učinimo, ali nikada nismo dobili podršku države Srbije – kaže sagovornik „Vesti“.
