Udžbenici su namenjeni đacima koji nastavu pohađaju na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu i u potpunosti su usklađeni sa nastavnim planom i programom Republike Hrvatske.
Srednjoškolci su do sada srpski jezik učili iz udžbenika koji su pisani i štampani u Republici Srbiji, ali koji sadržajno nisu bili prilagođeni đacima koji se obrazuju po modelu A u Hrvatskoj.
Udžbenike čini čitanka, radna sveska i gramatika koju će koristiti učenici od prvog do četvrtog razreda srednjih škola, ukupno 12 knjiga koje su izašle u izdanju izdavačke kuće Prosvjeta iz Zagreba, a čije je štampanje finansiralo Ministarstvo znanosti i obrazovanja Republike Hrvatske i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu.
Autorke udžbenika su predsednica Odbora za obrazovanje Zajedničkog veća opština Milica Stojanović i profesorica srpskog jezika u Gimnaziji Vukovar Ljiljana Bajac-Nikolić, dok se kao recenzenti potpisuju savetnica-nadzornica za srpski jezik pri Ministarstvu znanosti i obrazovanja Jadranka Radošević i profesorica srpskog jezika u srednjoj Ekonomskoj školi Vukovar Slađana Milješić.
„Naše škole iako nisu registrovane imaju kvalitetan nastavni kadar, tako da naši đaci završavaju fakultete sa uspehom, podjednako i u Osijeku, Novom Sadu, Beogradu ili Rijeci. Na fakultetima u Osijeku imamo pet doktora nauka koji su ujedno i profesori na tim fakultetima“, rekla je Milica Stojanović.
Ona je u periodu od 2008. do 2012. godine zajedno sa Snežanom Šević pisala udžbenike za srpski jezik (čitanku, bukvar, gramatiku i radnu svesku), za učenike od prvog do osmog razreda osnovnih škola. Od 2014. godine, zajedno sa Ljiljanom Bajac-Nikolić radila je na udžbenicima za gimnazije i srednje stručne škole. Kako kaže, bio je to veliki izazov, posao u koji je uloženo puno truda, rada i znanja.
Prema rečima Ljiljane Bajac-Nikolić, puno prostora u udžbenicima je posvećeno nacionalnoj istoriji, nauci, kulturi i običajima.
„U čitankama je velika pažnja posvećena srpskim manastirima i piscima, a posebno srpskim književnicima iz Hrvatske ili onima koji su povezani s Hrvatskom: Zaharije Orfelin, Savo Mrkalj, Josif Milovuk, Branko Radičević, Vuk Karadžić, Jaša Ignjatović, zatim Vladan Desnica, Petar Preradović, Simo Matavulj,… Učenici će takođe imati priliku da uče o piscima, pesnicima i delima iz vremena NOB-a.
U knjigama iz gramatike nastojali smo da pojednostavimo gradivo da đaci zavole gramatiku. Cilj je da učenici iz srednjih škola izađu pismeni“, istakla je Nikolić.
Da su ovi udžbenici kvalitetniji od prethodnih, zaključila je savetnica-nadzornica za srpski jezik pri Ministarstvu znanosti i obrazovanja Jadranka Radošević.
„U prethodnim udžbenicima iz Srbije koji su bili prilagođeni njihovima nastavnim planovima i programima, bilo je dosta zastarelog gradiva. Novi udžbenici su obogaćeni novim i kvalitetnijim sadržajima. Građa za knjige je uzeta iz relevantnih izvora, uređena prema nastavnom planu i programu Republike Hrvatske i u celini poštuje propisani raspored gradiva“, kazala je Radošević.
Na tribini Srpske škole – srpski identitet, govorila je i član komisije za stručnu procenu udžbenika za srpski jezik Slađana Milješić.
„Ovi udžbenici ispunjavaju metodičke, pedagoške, naučne, jezičke, likovno-grafičke i sve druge zahteve i standarde. Udžbenici su savremeni i zanimljivi. Čitanke doprinose razvoju opšte kulture učenika, a radne sveske su vrlo značajne zbog pripreme naših učenika za državnu maturu“, konstatovala je Milješić.
Nove udžbenike je pohvalio i predsednik Zajedničkog veća opština Srđan Jeremić, koji smatra da su ovo kapitalna izdanja. On je u svom obraćanju između ostalog poručio da Srbi neće odustati od registracije manjinskih srpskih škola i da po tom pitanju nema cene, dogovora i kompromisa, te da će Zajedničko veće opština nastaviti štititi prosvetnu autonomiju na ovim prostorima.
Jeremić je najavio da će novi udžbenici biti podeljeni svim srednjoškolcima koji nastavu pohađaju na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, već 27. novembra, a da će stari udžbenici biti povučeni iz nastave.
