PRVI CRNOGORSKI GLOBUS

Crna Gora se danas može pohvaliti da je jedina od bivših država SFRJ koja je dobila svoj pravi pravcati globus, prečnika 40 centimetara, na čijem se prostoru „smestila“ kompletna površina Crne Gore od 13.812 kvadratnih kilometara. Delo se nalazi i čuva kao poseban eksponat u prostorijama nevladine organizacije „Generalni konzulat SFRJ“ u Tivtu. Autor je ovdašnji akademski slikar LJubomir Popadić, dok je idejni tvorac generalni konzul Marko Perković.

Slikar Popadić je običan ali najveći školski globus koji je mogao da kupi obojio belom bojom i dobio nepoznatu zemlju, potom skenirao i umanjivao na kompjutreru crnogorski reljef a na kraju uzeo četkicu i iscrtao sve konture i granice.Tako je cela Crna Gora stala, prva među balkanskim državama, na mali globus, koji se kao raritet čuva u ovom muzeju.

– Mnogi bi želeli da ga imaju i nude nam silne pare -tvrdi Marko Perković. – Nema cene za koju bismo prodali ovaj globus. Uniktan je i ima svoju vrednost. Možeš celu Crnu Goru da prošpartašza desetak minuta pažljivog gledanja, ucrtani su i svi gradovi, putevi, istorijski spomenici… A vožnja drumovima, od Pljevalja od Ulcinja, i od Herceg Novog do Bijelog Polja, na primer, sigurna je da sigurnija ne može biti pošto se „vozi“ iz fotelje „u toploj sobi“. Nema rupa na putu, nema policije, uživanje je veliko, a Crna Gora je na globusu – centar sveta!

Od šale do zbilje

Sarajevska TV emisija „Top lista nadrealista“ sa izuzetno gledana krajem osamdesetih godina prošlog veka, bila je preteča mini globusa, pošto je u njoj prvi put u šaljivom tonu pomenuta mogućnost da se naprave glubusi za svaku pojedinačnu državu, iako je Jugoslavija tada bila jedinstvena.

Dvojica dobrih prijatelja, Perković i Popadić priznaju, utrošili su mnogo sati razmišljajući o stvaranju prvog crnogorskog globusa, kojim neće nikome da se narugaju, niti nekog da potcene.
– Kada posmatraš Crnu Goru iz bilo kog ugla ne možeš a da je ne vidiš, ne prepoznaš i ne zavoliš – kaže Perković, dodajući da je putovanje po globusu, od jednog do drugog „crnogorskog pola“ događaj koji ne propuštaju da dožive ni brojni turisti što svraćaju u Konzulat i muzej koji već dve decenije neguje lik i delo Josipa Broza Tita.