Iz dijaspore i regiona su doputovali ugledni univerzitetski profesori, kulturni radnici, privrednici, predstavnici Srpske pravoslavne crkve, predstavnici kulturnih, humanitarnih i studentskih organizacija iz više od 20 zemalja, kako evropskih, tako i prekookeanskih.
Premijerka Republike Srpske Željka Cvijanović priredila je prijem za predstavnike srpske dijaspore i Srbe iz regiona, na kojem je poručila da su se promenila vremena i da se RS više ne obraća dijaspori za pomoć, već želi da gradi čvrste odnose na osnovu partnerstva sa našim ljudima u rasejanju.
U svojstvu izaslanika predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Generalni sekretar u kabinetu predsednika Srbije Nikola Selaković, kazao je da će Deklaracija o zaštiti kulturnog i duhovnog identiteta srpskog naroda pomoći Srbima da zaštite svoj jezik, ćirilično pismo i duhovnost ma gde živeli, jer bez nacionalnog identiteta ne možemo da govorimo o bilo čemu drugom.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, između ostalog, najavljuje i mogućnost donošenja zakona o dijaspori.
„Potencijal dijaspore je ogroman i to je snaga koju RS i Srbija ne koriste na adekvatan način, pa je red da počne da se kanališe i usmerava u pravom smeru“, istakao je na prvom Forumu dijaspore predsednik Dodik. Najavio je da će RS, na osnovu zaključaka skupa, koji će biti analizirani u narednom periodu, institucionalizirati saradnju sa dijasporom, najverovatnije kroz zakon o dijaspori.
Panel „Ekonomski potencijali saradnje Republike Srpske i dijaspore“
Na panelu su govorili Petar Đokić ministar industrije, enegretike i rudarstva RS, Borko Đurić predsednik Privredne komore RS i predstavnici dijaspore Dragan Barić i Ostoja Matić, vlasnik uspešne firme iz Austrije Lucky Car.
Govorilo se o konkretnik projektima, iskustvima i mogućnostima vezanim za privrednu saradnju Republike Srpske i dijaspore.
Ostoja Matić, vlasnik firme koja ima 24 filijale u Austriji, a od ove godine počinje sa radom i na nemačkom tržištu, naglasio je veliku mogućnost da se firma Lucky Car pojavi i na trzištu Republike Srpske.
„Oduvek mi je bila želja da poslujem u svom rodnom gradu Banjaluci i nadam se da sam blizu ostvarenja svog sna. Glavni motiv mi je da obezbedim radna mesta za mlade ljude i da im na taj način pomognem da se osamostale i pronađu svoj put uspeha. Takođe, niska stopa poreza može biti veoma interesantna i odlučujuća da brojne firme iz Austrije da započnu svoj biznis u RS“, rekao je Matić.
Održan i panel „Kulturno i naučno umrežavanje sa dijasporom i humanitarne aktivnosti“
Na panelu su govorili Olivera Radović SPD Privrednik iz Hrvatske, prof. dr Ranko Škrbić dekan na Medicinskom fakultetu Banja Luka, prof. dr Boro Bronza (Filozofski fakultet Banja Luka), Dario Radojković (Univerzitet Regenzburg) i Arno Gujon iz organizacije Solidarnost za Kosovo.
Arno Gujon je preneo iskustvo na polju humanitarne pomoći u nadi da će inspirisati i druge.
„Mislim da svako od nas ima empatiju, ali ponekad nedostaje da pređemo sa reči na dela. Nije potrebno imati ogromne ciljeve, već nešto konkretno i realno, da krenemo malim korakom, a kada se krećemo nema više nazad. I malim koracima daleko stižemo“, proučio je on.
Dijaspora želi veći uticaj u matici
Dijaspora želi da bude ozbiljnije shvaćena od strane matice, posebno Srbije, koja se ukidanjem Ministarstva i Kancelarije za dijasporu, ali i Skupštine dijaspore udaljila od svojih ljudi u rasejanju. Inicijativa RS sa organizacijom prvog Foruma dijaspore, daje nadu da bi se, barem u Srpskoj, taj odnos mogao promeniti, ocena je učesnika Foruma iz raznih krajeva sveta.
Đorđe Kužet, privrednik iz Belgije ocenio je da skup u Banjaluci može postati temelj za buduće čvršće odnose matice i dijaspore. On je kazao da je važno da imamo čvrste odnose sa maticom ako želimo da sačuvamo srpski identitet u rasejanju. Takodje je naveo i da dijaspora može biti veoma korisna u privlačenju investicija, jer njeni predstavnici poznaju teren u matici i najbolje mogu preneti prednosti naše matice ulagačima u inostranstvu.
Srđan Mladenović, savetnik predsednika Srpskog saveza Švedske i nekadašnji delegat u Skupštini dijaspore sa dobrim utiscima će napustiti Banjaluku u veri da će dijalog sa maticom biti nastavljen.
„Naša obaveza u rasejanju je da pokušamo da na svaki mogući način radimo na poboljšanju imidža naše matice i srpskog naroda. Na zapadu imidž Srba, RS i Srbije nije bio povoljan“, ukazao je on.
Mladenović je na skupu u Banjaluci izneo potrebu za održavanjem letnjih škola za decu iz dijaspore kako bi mogla da usavršavaju svoj maternji jezik.
Međutim on podseća da u Srbiji iskustvo sa zakonom o dijaspori nije bilo pozitivno, te bi trebalo to negativno iskustvo imati u vidu prilikom izrade zakona u RS.
„U Srbiji je donet zakon koji nije bio najbolji, a ujedno i nije bio najbolje primenjen. U pisanju zakona u RS treba uzeti u obzir te negativne strane, kao što su i činjenica da u Srbiji institucije nisu bile dovoljno otvorene za saradnju sa dijasporom“, kazao je Mladenović dodajući da dijaspora, zbog svega toga, još uvek ima određenu dozu nepoverenja prema državnim institucijama.
Delegat u Skupštini dijaspore iz Francuske Vidoje Purić, takodje, navodi negativno iskustvo dijaspore sa maticom Srbijom.
„Nekada smo imali ministarstvo, nekada su nas mazili, vabili, pričali lepe priče. Ostali smo i bez Ministarstva, i Kancelarije za dijasporu. Nemamo više ništa“, kazao je on.
Skup u Banjaluci, kako je rekao, ga je obradovao pre svega što se neko setio da dijaspora ipak postoji.
Prema njegovim rečima bitno je da se nastavi dijalog matice i dijaspore, da se Srbi sastaju i da oni koji su na vlasti ne zaboravljaju na sunarodnike u rasejanju.
Purić je ukazao na značaj dijaspore po Izrael.
„Da nema dijaspore Izrael ne bi ni postojao. I zahvaljujući srpskoj dijaspori je očuvan socijalni mir u Srbiji, a pomoć je pružena i RS“, objasnio je on dodajući da često vlasti nisu ni svesne koliko je bitna dijaspora.
Kandidat za predsednika Srbije na prošlim izborima Danijela Sremac iz SAD izrazila je posebno zadovoljstvo što je RS pokrenula inicijativu prema dijaspori, podsećajući da je ona za vreme studentskih dana bila prvi predstavnik RS u Americi, i da se borila za srpski narod.
„Meni je srce puno što je pedsednik RS Milorad Dodik napravio ovu inicijativu još pre Srbije, da je pozvao naše ljude iz rasejanja da se dogovore o zajedničkom radu na nacionalnim interesima i podstakne jedinstvo srpskog naroda“, kazala je ona.
Istakla je da ovakvi skupovi treba da se održavaju najmanje jednom godišnje. Takođe je rekla da bi volela da vidi da dijaspora, a ima oko 4 miliona Srba širom sveta, dobije i političku moć u matici, da bude zastupljena u skupštini RS, i da se osnuje odbor dijaspore koji bi bio u redovnom kontaktu sa vladom.
Na skupu u Banjaluci bili su i Srbi koji su uspeli da se politički angažuju u zemljama u kojima žive i pozivaju naše ljude u rasejanju da idu njihovim stopama. Ivica Jović iz Epone-a, zamenik gradonačelnika tog mesta u Francuskoj, rekao je da je skup u Banjaluci bio dugo očekivan od strane dijaspore.
„Došao sam ovde s namerom da iznesem svoje skromno iskustvo. Integrisanje u francuske političke institucije i društvo bitno je za dijasporu. Tako može da se pomogne. Bitno je da upoznamo francusko društvo sa pravom slikom srpskog naroda“, rekao je on dodajući da je to u interesu oba naroda u cilju obnavljanja srpsko-francuskog prijteljstva.
Nemanja Damnjanović, prvi poslanik srpskog porekla u bečkom parlamentu, ističe da je već godinama ukazivao na potrebu jačanja veze matice i dijaspore.
U Banjaluci, prema njegovim rečima, napravljeni su prvi koraci u tom smeru.
„U Beču živi oko 85.000 Austrijanaca srpskog porekla i boli me činjenica što sam ja prvi poslanik srpskog porekla. Predložio bih mladima da se politički aktiviraju. Gde god postoji zdrava politička snaga lako ćemo raditi na ekonomskom i kulturnom razvoju, a ujedno će nas i matica shvatati ozbiljnije“, naglasio je on.
Predsednik Saveza Srba u Italiji i Sloge iz Vićence Dušan Aleksić smatra da je forum bio signal ne samo za dijasporu, već i maticu Srbiju da treba vratiti Ministarstvo.
„Ovakve stvari moramo raditi ozbiljnije, jer Ministarstvo pokazuje da dijaspora nije zapostavljena. Kancelarija za dijasporu nije imala dovoljno mogućnosti da isprati potrebu dijaspore. Nadamo se da će u budućnosti Srbija prepoznati da su neophodna ovakva okupljanja dijaspore“, naglasio je on.
Od gostiju iz Austrije skupu su prisustvovali Mladen Filipović, šef Predstavništva RS u Beču, Nada Knežević, direktorka predstavništva Privredne komore Srbije u Austriji, Borislav Kapetanović, predsednik Zajednice srpskih klubova u Beču, Srđan Mijalković, predsednik SPKD Prosvjeta Austrija, Zoran Kalabić, privrednik i predsednik udruženja Privileg i mnogi drugi.
Po uzoru na grčki model: Crkva kao značajno mesto za okupljanje dijaspore
Episkop austrijsko-švajcarski Andrej prisustvovao je Forumu u Banjaluci i izrazio zadovoljstvo što je matica pokazala veliku naklonjenost rasejanju.
On je istakao da inicijativa koja dolazi iz RS mora imati punu podršku Srpske pravoslavne crkve.
Vladika je preneo spremnost crkve da stavi na raspolaganje svoje prostorije za organizovanje nastave, kulturnih manifestacija i svih drugih vidova aktivnosti sa ciljem očuvanja srpskog identiteta.
