Izbledela su secanja, požuteli su novinarski zapisi, ali ova fotografija je odolela vremenu. Pre tacno 32 godine ova fotografija je snimljena u okolini Melburna, pred hangarom naših novih useljenika u obecanu zemlju.
To je bilo vreme kada je peti kontinent vapio za useljenicima, pa su se iz naših krajeva, od Bosne do užickog kraja i Vardara, manje probirljivi mladi ljudi odlucili za nastavak života na „kraju sveta“. Letelo se sa ćrodroma u Surcinu, ali smo mi putnici „startovali“ iz hangara! Iz razloga sanitarne kontrole morali smo da ostavimo po nekoliko tragova stopala u belom prahu da bi „hajvani“ na nama, ako ih je bilo, ostali u zemlji porekla. Leteli smo „Boingom 707“, popularnim AGOM 20 sati. Od 166 putnika, cak 142 nisu nikada letela avionom, a dvadesetak se prvi put dovezlo vozom do Beograda da bi nastavilo put u „beli svet“.
U avionu svi iseljenici bili su zakopcani do grla, ali vec posle pola sata poceli su prvo krišom, a posle i javno, da uništavaju „arhivu“, da jedu sve ono što su za svaki slucaj poneli od svojih kuca. U narednih sat vremena, kao po komandi, svi putnici su bili u dubokom snu, omamljeni uzbudenjem, visinom i neizvesnošcu nisu ni osetili sletanje u Karaci. Doduše, iz aviona se nije izlazilo, a pogled kroz prozor u novi svet nije otkrivao neku lepotu. Singapur drugo sletanje na putu, posle šest sati leta bio je nešto drugo.
U tropskoj noci nije se uživalo, jer su se putnici kretali u grupi, bukvalno se držeci za ruke, da se ne bi izgubili. Melburn je bio lepša strana putovanja, ljudi su bili nasmejani, uctivi, ali krajnje nerazumljivi i spori u pregledavanju putnika i njihovog prtljaga.
Krajnje odredište se razlikovalo. Podeljeni u cetiri grupe novi useljenici su se razišli. Ja sam pratio dvadesetak mladih ljudi sa decom. Smešteni su bili u hangare, ostale od vojske, sa neophodnim uslovima za nastavak života. Secam se jedino imena mlade žene iz okoline Užica po imenu Masinka, mladog bravara iz Prijepolja i dece koja su prva imala hrabrosti da zavire iza novih kuca, iza tri hangara od kojih je jedan i na fotografiji.
Gde su ti ljudi, da li su se snašli i da li se secaju svojih prvih koraka na tlu Australije?
