Svecanostima koje je, sa lokalnim sveštenicima, predvodio episkop australijsko-novozelandski Nikanor, u utorak je u sidnejskoj Sabornoj crkvi Svetog velikomucenika Georgija u Kabramati proslavljen đurdevdan. Uz neuobicajeno veliki broj vernika uprkos radnom danu, gosti crkveno-školske opštine bili su ambasador Srbije i Crne Gore Milivoje Glišic i generalni konzul Slobodan Bajic sa saradnicima.
Prisustvo otadžbinskog ambasadora predstavljalo je svojevrstan izraz pomirenja izmedu ovdašnjih iseljenika i matice-zemlje. Prvi put u istoriji, ne samo svoje crkveno-školske opštine, naime, oni su se zvanicno susreli sa najvišim diplomatskim predstavnikom zemlje svog porekla, svoje mladosti i – neugaslih secanja.
U svom obracanju prisutnima posle bogosluženja, vladika Nikanor je, cestitajuci slavu ovoj najbrojnijoj crkveno-školskoj opštini, podsetio da se pravoslavni hrišcani još nalaze u danima slavlja vaskrsenja Hristovog.
Pismo predsednika CŠO
U toku proslave, procitano je i pismo odsutnog predsednika Crkveno-školske opštine Petra Mandica koji je pozdravio vladiku Nikanora kao najdražeg gosta, a posebnu dobrodošlicu u hramu poželeo predstavnicima Srbije i Crne Gore.
– Kroz vaskrsenje Hristovo, kao što kaže i sam Hristos Gospod, onaj ko s njim umire, on s njim i vaskrsava. Apostol Pavle nam kaže da nijedna teškoca, ni tegoba, ni problem životni, ne mogu odvojiti verujuceg coveka od vaskrslog Gospoda. Tako je i Georgije shvatio da slava vojnicka jeste slavna i casna, ali samo onda kada se jedna vojska bori za odbranu svoje zemlje, svoje otadžbine, svoje vere, svojih ideala, tekovina i vrednosti. Ali, ako se slava stice nasiljem, željom za osvajanjem ili takvim pobudama, onda je ona neznatna i kratkotrajna, kazao je Nikanor i istakao da je zato „velikomucenik napustio vojsku, sve pohvale i sve titule ovoga sveta, sva zvanja i dužnosti i slavu i posvetio se njemu, vaskrslom Gospodu“.
– Eto šta znaci služiti Bogu. Znaci slaviti Boga i proslavljen biti zajedno sa Bogom. Tako mi pravoslavni hrišcani treba da slavimo Boga – koji ga poznajemo, koji u njega verujemo, koji ga ispovedamo i koji mu se molimo. Nema u ovome svetu nijednog tako važnog zadatka coveka verujuceg, osim da svojim životom i radom ugodi Bogu.
Da zavlada sloga
– Nece nas bogatstvo ovog sveta spasiti ako nas ne spasu vera, ljubav, mir i sloga bratska. Zato je moj apel i molba i na današnji dan i vama i celom narodu našemu u Australiji i Novom Zelandu – da do vas što stoji i svakoga od nas što stoji, da ucinimo da zavlada sloga medu svim narodima, a pogotovo u našem narodu. A iskušenja ce biti dok god živimo. Zato vas molimo i blagoslov dajemo da živite kao braca – porucio je vladika Nikanor.
Vladika je porucio da to podrazumeva da i obaveze prema ljudima na zemlji treba ciniti u duhu jevandelja. „A to ce se postici, ako se staramo da Bogu ugodimo. Onda cemo dobiti neuveli venac u carstvu Božjem kojega je Bog pripremio za svakog od nas.“
Porucujuci da je svestan sa koliko ljubavi i poštovanja ovde cuvaju hram kao svoju svetinju, vladika je zatim rekao:
– Molim zato da se oni manji nesporazumi koji postoje, a to je sasvim prirodno za jednu ovako veliku zajednicu, da se prevazilaze sa ljubavlju i bratskijem razumevanjem. Ne bude li toga, badava ce nam biti ako i ceo ovaj grad Sidnej u kome živimo – bude jednoga od nas.
Uoci slavskog rucka, prisutnima se obratio Milivoje Glišic. On je tom prilikom podsetio na poruku patrijarha Pavla, koji mu je, tokom prijema pre odlaska, rekao „ako vec moramo i možemo da vodimo da uljudan dijalog sa našim neprijateljima, krvnim neprijateljima sa kojima smo ratovali, možemo i medu samima sobom“.
– Nova demokratska vlast misli, da je vrlo važno, a da bismo ostali deo civilizacije kojoj zaista pripadamo, dakle da bismo opstali, da se oko osnovnih nacionalnih interesa ujedinimo i da se barem oko toga ne svadamo. Naravno, prošlo je vreme jednoumlja i komunizma kada je trebalo misliti na isti nacin. Niko ne ocekuje da svi ljudi misle isto, ali se isto mora misliti kada je u pitanju nekoliko tacaka važnih za nacionalni opstanak, za ocuvanje naše kulture i našeg jezika. Ja vas molim da tu poruku primite k srcu – rekao je Glišic.
A kako su se osecali doajeni našeg iseljeništva, na dan kada je ambasador iz otadžbine prvi put medu njima?
Gvozden Popovic, covek koji je bio medu onima koji su polagali kamen-temeljac prve crkve u Sidneju, 1950. godine na Elanori, kaže: – Hvala Bogu. Neka produži tako, pa ce biti u redu.
Predrag Rancic iz Srpske narodne odbrane:
– Sa našeg gledišta, za nas iz stare, nacionalno-politicke emigracije -ovo je još jedan dokaz pobede naše nad zlom. Pobede onoga za šta smo žrtvovali svoju mladost u Drugom svetskom ratu. Sada, posle toliko vremena, ispostavilo se da su sve muke koje smo preživeli bile ispravne. Oni koji su nas odvojili od otadžbine otišli su, a mi smo još tu. A tu smo zato jer smo bili apsolutni sledbenici srpske istorije i srpske nacionalne misli. Na tim dostojanstvenim velicinama danas naša omladina može da uci.
Na kraju je goste pozdravio i generalni konzul Slobodan Bajic, rekavši da su za sve vrata Generalnog konzulata širom otvorena. Domacini ovogodišnje slave bili su Dragan Cuk i Novak Šuša sa porodicama, a za iducu godinu prijavili su se Ana Pisko i Dušan Dokmanovic.
