Svaki četvrti doktorant u Norveškoj je strani državljanin. Najviše ih je iz Kine, skoro dve stotine. Pre deceniju i po je svaki dvadeseti „norveški“ doktor nauka bio stranac. Srbije nema među prvih trideset zemalja. U proseku se tek svake četvrte-pete godine rađa po jedan naš doktor nauka.
Prvi naš doktor nauka u Norveškoj je Vojislav Novaković iz Trondhajma. Voja nije tipičan došljak, koji kreće trbuhom za kruhom, odnosno umom za titulom. Utemeljivač norveške veze je njegov otac Miodrag Novaković, koji je za vreme Drugog svetskog rata bio internirac u Norveškoj. U tome je bio motiv više doktora Voje da iz Beograda, u kojem je diplomirao na Mašinskom fakultetu, dođe na Univerzitet u Trondhajm na kojem je doktorirao 1982. godine kao prvi Srbin koji se okitio visokom titulom u Norveškoj.
Specijalista za snabdevanje energijom i klimatizaciju zgrada je nedavno, u Kini, promovisao norveška dostignuća u ovoj oblasti a u sklopu posete norveškog premijera Jensa Stoltenberga. Na povratku je svratio u Oslo, u Dopisništvo „Vesti“, da nam se pohvali a ima čime, jer, između ostalog zahvaljujući njemu Mašinski fakultet u Beogradu ima stalnu saradnju sa Univerzitetom u Trondhajmu.
