Nakon četiri godine od kada je Dane Vacev iz Minhena prvi put u „Vestima“ pročitala o teškoj sudbini 35-godišnjeg Aleksandra čolića iz LJubesela kod Topole, obolelog od ubrzanog starenja mozga, i pomoć poslala, ona je svog štićenika lično upoznala.
Bio je to dan velikog veselja i radosti koja je na nekoliko sati obasjala skromni dom čolića, tim više što je tog dana Dane Vacev proslavila svoj 53-ći rođendan.
Susret je bio dirljiv i pun pomešanih osećanja, što se da zaključiti iz reči donatorke i njenih štićenika.
– Znali smo da će nam Dane doći u posetu, jer nam se telefonom najavila iz svog rodnog Dimitrovgrada u koji je došla iz Minhena. To je planirla i tokom ranijih dolazaka u zavičaj, ali uvek je nečim bila sprečena, kao da je sudbina htela da baš rođendan proslavi sa nama. Aleksandar i ja bili smo veoma uzbuđeni, jer nam se pruža prilika da se nakon toliko godina po prvi put vidimo sa njom, ugostimo je i ljudski se ispričamo. Taj susret pamtiću dokle god sam živa. Dane nam je do sada bila prijateljica, a sada rođaka – rekla je majka LJiljana čolić, koja poslednjih desetak godina pokušava da nađe izlaz iz začaranog kruga bolesti i siromaštva.
Još uvek pod utiskom susreta, ona više priča o njemu nego o problemima. I plače, ne od tuge nego uzbuđenja.
– Aca i ja smo se potrudili da u granicama svojih mogućnosti, priredimo rođendansku dobrodošlicu i kupimo skromni poklončić ovoj divnoj ženi. Ona je, međutim, došla ruku punih darova. Aleksandru je donela ono najpotrebnije, lek „buspar“, zatim prelepu garderobu, korpu punu slatkiša, a dala mu je i 20 evra. I za mene je pripremila poseban poklon i tako me i iznenadila i obradovala. Zahvalila sam joj se tada na svemu što je za nas učinila, a posebno što nam je došla, ali iskoristila bih i ovu priliku da to ponovim – pričala je sa zahvalnošću, poštovanjem i divljenjem LJiljana čolić
I zaista, Dane Vacev koja već punu 31 godinu živi u Minhenu, pokazala je koliko su joj njeni štićenici dragi, odlučivši da njima proslavi rođendan. Oni su se trudili da je ne razočaraju, da joj pokažu da iako ih je život mnogo puta bacio na kolena, u srcu nose ljubav a ne gorčinu i da izuzetno cene sve što plemeniti zemljaci za njih čine.
Obostrano oduševljenje
– Aleksandar i njegova majka LJiljana čolić su upravo onakvi kakve sam ih i zamišljala, prijatni, skromni i dobrodušni. Upravo zbog svih tih divnih osobina koje ih krase, ne zaslužuju sudbinu koja ih je zadesila. Pozitivan utisak koji su ostavili na mene, dodatna je motivacija da im sada sa još više žara pomažem. Isto tako sam sigurna da ovo nije moja poslednja poseta čolićima – ispričala je u telefonskom razgovoru novinarima „Vesti“ dobrotvorka Dane Vacev.
