U Parizu postoji Dopunska škola na srpskom jeziku koja deluje u okiru Ministarstva prosvete Srbije, ali postoji i podjednako kvalitetna školica za decu koja redovno pohađaju nastavu pri parohiji Svetog Save. Tu učiteljica LJubica Burgić okuplja mališane koji vredno uče ćirilicu, istoriju i običaje, ali i veronauku. Uz to lepo recituju, pevaju i glume, što su nedavno pokazali u punoj svečanoj sali pri hramu Sv. Sava. U publiku su se smestili članovi porodica malih učesnika, a počasna mesta zauzeli su ambasador Predrag Simić, prota Nikola i poverenik Ministarstva dijaspore Mića Aleksić.
Deca su se pripremila i doterala za nastup, ali su mame, tate, bake i dede ipak drhtali od treme. Jer, trebalo je pokazati da je njihovo čedo – odličan đak!
A pre nego što je počelo spontano nadmetanje u recitovanju, pesmi, igri i glumi, pred sve okupljene, sa mikrofonom u ruci, stao je prota Nikola.
– Dobro došli pod okrilje Svetog Save, našeg patrona i zaštitnika. U rasejanju slavimo srpsko ime, verujemo pravoslavno i drago mi je, da gledajući ovu decu, naša budućnost deluje lepo. Želimo da okupljamo mališane, učimo ih jeziku i veri, svemu što smo mi.
Na njegove reči nadovezao se poverenik Aleksić, koji je naglasio kako bi svi voleli da ovakvih hramova za naša okupljanja bude što više.
„Pačići“ oduševili
Posebne simpatije i velike aplauze zaslužili su najmlađi „pačići“ u narodnim nošnjama. Oni su članovi KUD „Izvor“ i ovo je bio njihov prvi nastup.
– Samo tako, samo tako! – bodrili su ih pravi koreografi Miodrag Kostović i Jelena Simić.
Zadihali se, umorili, ali kad su počeli da se klanjaju publici, nikako da stanu.
Priredba poče simpatičnim „A be ce, mačka prede, a miš mota oko plota“. Potom se iz frule začu: „Oj, Moravo“, a mladi voditelj programa izgovori: „čuvajmo jezik! Nestane li jedan jezik, nestao je jedan narod“! Da neće tako s nama biti pokazalo se kad se na čistom srpskom „Svilen konac“, pa „U Milice duge trepavice“…
Malo se preslišavalo: „Gospod Bog je iznad svih stavio oca“, „Slušaj majku, pa će i tebe slušati tvoje dete“… kad se pred svima oglasi i trogodišnji Miloš, hoće nešto da kaže: „Da mi za rođendan kupe brata“!
Velikim čikama se to dopalo, pa zasviraše na klarinetu, gitari i harmonici, a deca pevaju: „Kad si srećan, lupi tada dlan o dlan!“
Na kraju stigoše kolači, koje su delili mali kuvari. A na izlazu – svakome po kesa slatkiša. Eto, tako je bilo u crkvenoj školici. Prvi put su samostalno nastupali, u pesmi im je pomagao hor iz školice „Jelena Anžujska“, a kad je objavljen kraj programa na učiteljicu LJubicu navalili su čestitari.
