Posle dugogodišnjeg nametanja nemackog jezika kao temelja integracije dece stranaca u novu sredinu, sada se prvi put pojavljuje i stav da bi ta deca morala najpre dobro da nauce – svoj maternji jezik.
Za to se zalaže berlinski profesor Jerg Ramseger koji tvrdi da sadašnjim nacinom školovanja mladi stranci uspevaju samo polovicno da nauce i nemacki i svoj maternji jezik.
Prema rezultatima istraživanja pismenosti daka koje je sprovela EU, deca stranaca u Nemackoj su – polupismena. Cak polovina testiranih 15-godišnjaka prema toj studiji jedva uspeva da cita na nemackom, a u Berlinu je odavno poznato da cetvrtina od ukupnog broja strane dece ne uspeva da završi nikakvu školu.
„Da bi covek naucio strani jezik, mora najpre dobro da ovlada maternjim“, kaže ovaj profesor sa Fraj univerziteta i zahteva da se citav sistem nastave izmeni kako bi deci stranaca bilo omoguceno da u prvim godinama svog školovanja najpre nauce jezik svojih roditelja. Decu bi trebalo razvrstati u razrede po nacionalnoj pripadnosti, pa bi tako mali Turci, Srbi, Arapi, Rusi ili Poljaci ucili najpre svoj maternji jezik u okruženju vršnjaka i zemljaka. Tek potom bi došlo na red ucenje nemackog jezika i taj dvojezicni princip mogao bi da traje najmanje tri, a najviše deset školskih godina, kaže Ramseger.
NJegovi stavovi su odmah izazvali burna reagovanja školskih vlasti u Berlinu i protiv ovog profesora su listom ustali politicari, ali i direktori škola. Senator za školstvo Klaus Beger oštro je napao predlog Ramsegera i založio se za dalje jacanje nastave nemackog jezika tvrdeci da je drugi predloženi metod „preskup“.
Direktori berlinskih škola odbacili su takode ovu novotariju uz obrazloženje da bi jednonacionalni razredi i nastava na maternjem jeziku bili „neprakticni“. Podršku vlastima i direktorima škola dao je i Turcin Ecan Mutlu, politicar zadužen za školstvo u partiji „Zelenih“. On je odbacio predloge profesora Ramsegera, uz objašnjenje da bi deci stranaca u tom slucaju jedini kontakt sa jezikom domace sredine bili casovi nemackog jezika.
