Roden u Postojni u Sloveniji, a kasnije dugogodišnji stanovnik Požarevca, Slavko Jovanovic-Vasiljevic je pocetkom ratnih devedesetih u Jugoslaviji otišao iz zemlje, kao i mnogo drugih ljudi. Put ga je doveo u Nemacku gde živi kao azilant u Saksenhajmu kod Štutgarta koji ni do danas nije regulisao svoj boravak za stalno u ovoj državi. To mu ipak nije smetalo da se okrene umetnosti i muzici, jer je u Jugoslaviji studirao na Pedagoškoj akademiji muziku i likovno vaspitanje, a u Darmštatu usavršio karikaturu i novinsku ilustraciju.
Roden je 1955. godine, 1975. godine u Požarevcu je završio graficku školu, od 1983. godine clan je Udruženja likovnih umetnika Srbije.
Dobio je 1982. nagradu za portret a 1996. godine nemacku nagradu za politicku karikaturu. U Jugoslaviji je imao cetiri samostalne izložbe, a u Nemackoj je svoje slike i ilustracije izlagao u Štutgartu (1991) i Saksenhajmu (1996).
Potpisi sugradana
I dok strpljivo ceka da reši svoj azilantski status, a u tome ga podržavaju i njegovi sugradani Nemci sa prikupljenih nekoliko hiljada potpisa, Slavko Jovanovic Vasiljevic svira „dobru muziku koju pravi sam bez pomoci elektronskih uredaja“.
Iako živi u sasvim „netipicnim“ uslovima za bavljenje muzikom i umetnošcu uopšte, Slavko kao da inspiraciju u muzici nalazi upravo u svojim brojnim životnim teškocama, a najveca je neregulisan boravak i status u Nemackoj. Slavko Jovanovic-Vasiljevic svira usnu harmoniku i to tako dobro da njegovi nastupi na brojnim koncertima i vecerima bluza, kantrija i gospela nisu promakli poklonicima ove vrste muzike, ali ni medijima. Od prvog pojavljivanja pred publikom, koju je oduševljavao svojim interpretacijama bluza i pratnjom na usnoj harmonici, pobrao je nepodeljene simpatije slušalaca.
Tako je stigao do sopstvenih muzickih izdanja bluz, soul i gospel kompozicija koje su na dosadašnja cetiri CD izazvale dosta pažnje.
Lokalne nemacke novine pune su hvale na njegov racun, a komplimenti mu stižu u stilu „najcrnji glas koji nije svojstven ljudima bele rase“, „jedan od najboljih izvodaca bluza u Nemackoj“, „virtuoz na usnoj harmonici“.
Sa usnom harmonikom druži se duže od dve decenije a na Svetskom festivalu u Trosingenu zauzeo je šesto mesto u konkurenciji 28 ucesnika iz celog sveta. Muzicki strucnjaci ga svrstavaju u gornji deo svetske rang-liste najboljih bluz muzicara današnjice.
