Kulturni centar Srbije u Parizu je zatvoren! Na sreću, privremeno. Zatvoren prekjuče, juče, ne zna se dokle će, ali ako je zaključiti po onome što se čuje iz pouzdanih izvora, Centar će biti zatvoren i unapred najavljeni program otkazan ili pomeren sve dok se ne uruči otkaz dvojici zaposlenih po ugovoru ili dok aktuelni direktor Radoslav Pavlović ne da otkaz.
Ovakav razvoj događaja nije na čast ovoj instituciji, koja služi na ponos, pre svega jer je jedini srpski kulturni centar u svetu.
A zašto je Kulturni centar Srbije u Parizu zatvoren? Zato što je u svojoj bučnoj agresiji direktor Pavlović napao Mikija Ćirovskog, koordinatora za kulturne aktivnosti, prevrnuo mu sto sa monitorom, isterao ga iz kancelarije i kancelariju zaključao. Naknadno mu je, na donji sprat, na ulazu u Galeriju spustio kaput, tašnu i lične ključeve. Ni drugi službenik, Nikola Letić, dolazeći na radno mesto, nije mogao da uđe u kancelariju, zaključanu, a već je i ranije direktor promenio bravu sa novim ključem koji ova dva službenika ne poseduju.
Čemu direktor?
Još od prošlog direktorovanja Slavice Petrović, kompletne programe Kulturnog centra u Parizu (ranije je sve bilo u nadležnosti direktora KC) dolaze direktno iz Ministarstva za kulturu Srbije, pa se u takvoj raspodeli poslova može i postaviti pitanje: Čemu, uopšte, mesto direktora kad sve poslove na licu mesta, u Parizu, može da obavlja tehničko osoblje, pogotovo uz saznanje da taj naš KC poreske obveznike u matici košta oko 1.000 evra dnevno?
Situacija zapaljiva, sa strane direktora Pavlovića se može tumačiti i njegovim ličnim porazom, koji je u stanju depresije priznao stažistkinji prisutnoj za pultom na ulazu u KC.
Podsetimo, u septembru 2017. je dolazak novog direktora Pavlovića bio širokogrudo prihvaćen, na čemu je mnogo i svesredno radio na tim poslovima iskusni Milovan – Miki Ćirovski. Uzgred, taj Miki Ćirovski je svojim jakim prijateljskim vezama, u sprezi sa Savezom Srba Francuske, učinio da se kompletno adaptiraju prostorije Kulturnog centra, radovi su vrednosti oko 100.000 evra. Sve je išlo iz džepa patriota donatora, naših dijasporskih zanatlija i uz pomoć Ambasade Srbije i Ministarstva spoljnih poslova.
Miki je, svojim vezama, udesio i da se napravi biblioteka KC koja, uistinu, blista i mogla bi svakome da služi na ponos. Miki je ranije povezao sve naše najbolje francuske slikare i skulptore, od svih uzeo poneki vredan umetnički rad, sve ih prosledio u Srbiju gde su prodati na aukciji (30.000 evra) i novac predat Hilandaru za obnovu posle razornog požara.
Ovo su samo detalji, iz sedmogodišnjeg profesionalnog rada Ćirovskog, pri čemu nije bilo programskih grešaka, pa bi se moglo reći da nisu osnovane konstatacije direktora Pavlovića da su Ćirovski i Letić neradnici, manipulatori, pisci anonimnih pisama, da kvare ili otuđuju tehničku opremu KC, da tajno snimaju direktora i njegovu pomoćnicu Natašu Pejin, da špijuniraju, koješta fotografišu, sabotiraju, opstruišu i još mnogo šta.
Dakle, iako je na startu dolazak direktora Pavlovića, tako je delovalo, bio skok naviše i odnosi među zaposlenima veoma prijateljski, došlo je do obrta situacije. Ako se uzme u obzir da svako ima poneku manu ili kiks, ipak se toliko urušavanje ljudskih odnosa nije moglo očekivati.
Jednostavno, direktoru Pavloviću zasmetao je tandem dvojca Ćirovski-Letić koji rade po jednogodišnjem ugovoru sa mogućnošću produžavanja.
E, kad je tako, direktor je odlučio da ih, iz sebi znanih razloga, skloni s mesta, pa, na svoju žalost (ispade da to sada mora da demantuje) svakome koga je sreo ispriča da je to gotova stvar, da im je dao otkaz i da je tako očistio KC. Ignorisao ih je, nije im davao nikakva zaduženja, već unapred obavljao razgovore sa njihovim naslednicima, kao, „stvar je gotova“, a podupirao je stalnim slanjem, protiv njih dvojice, pismenih pritužbi na adresu Ministarstva spoljnih poslova. Naravno, ni oni nisu mirovali, svako pismo dobilo je odgovor.
Šujicu i danas pamte
Uporedbe radi, i dan-danas se spominje direktorovanje pesnika Nikole Šujice koji se, u istoriji ove institucije, pamti kao jedan od najboljih direktora. Istina, otkad postoji KC Srbije, kako se prepričava, nikad nije bilo problema, pogotovo međuljudskih, a novonastale je teško objasniti i razumeti upravo zbog toga što zbog njih niko ne bi trebalo da ima koristi. Još više čudi što taj mali sastav nikad nije seo i lice u lice, oči u oči, razradio svoje probleme i nesuglasice.
I onda dolazi do kulminacije. Za jedno od, sa direktorove strane predviđenih radnih mesta (mada se to odlučuje u Ministarstvu spoljnih poslova) bila je planirana supruga Gorana Čvorovića, dugogodišnjeg dopisnika „Večernjih novosti“ iz Pariza, koja je zaposlena na beogradskom aerodromu na mestu kontrolora leta. Bio je to bum koji je neočekivano odjeknuo po krugovima bliskim KC, dosta čuđenja, ali – biće šta je naumljeno.
Međutim, iz Ministarstva spoljnih poslova javljaju da od toga nema ništa, supruga Gorana Čvorovića je odbijena, a ugovor Mikiju Ćirovskom produžen za još jednu godinu. I, izgleda da to Pavlovića dovodi do revolta, a potom i agresije na Ćirovskog, prevrtanja njegovog radnog stola i milimetar od fizičkog napada, isterivanja iz kancelarije, zaključavanja kancelarije, pa i celog KC.
Ono što pojačava ovaj interni sukob u KC je stav ambasadora Ristića, kao „glave“ celog Kulturnog centra koji je stao na stranu dvojice zaposlenih službenika na čiji rad do sada nije imao nikad nikakvih primedbi.
Ucena bez osnova
Pavlovićeva očigledna sujeta i, kako i on sam smatra, „poraz od Ćirovskog i Letića“, možda i moguće pritužbe zbog neispunjavanja obećanja u vezi sa suprugom Gorana Čvorovića, doveli su do žestoke direktorove reakcije, scena u kancelariji, zaključavanja KC, samoincijativne obustave rada i neslaganja s ambasadorom Ristićem. Smatramo da Pavlovićeva ucena „oni ili ja“, „njima otkaz ili ja odlazim“, pogotovo što su učinci Ćirovskog i Letića nemerivo veći od direktorovih, ni u kom slučaju nema opravdanja niti bi trebalo da ima prođu.
Postoji i dodatni element koji ide u prilog zaposlenima. To je, da oni odranije žive u Parizu, da su dijasporci, da su mnogo bolje upoznati sa načinom rada i života u Francuskoj, a sve to ne mora da remeti rad direktora KC.
A kako će se stvari dalje razvijati? Zavisi od stava Ministarstva spoljnih poslova. Kulturni centar Srbije u Parizu nikad do sada nije bio arena za sukobe, naprotiv, bio je mesto za uspostavljanje mira i prijateljstva. Pročuje li se po ovom gradu ili po srodnim stranim kulturnim ustanovama da direktor KC prevrće radni sto, napada službenike, zaključava vrata, Srbiji će se zalepiti još jedna negativna etiketa. Na ambasadoru Srbije Rajku Ristiću kao „roditelju“ ove srpske institucije je da proceni, izvaga i kanališe dalji put, kako i s kim? U dobronamernost ne sumnjamo, a sve ostalo je, možda, i politika. O tome drugi put.
Hitno idemo u kontrolu
Dešavanjima unutar Kulturnog centra Srbije u Parizu uveliko je počelo da se bavi i Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.
Ministar Ivica Dačić gostujući u Jutarnjem programu TV Prva potvrdio je da postoje problemi između Ambasade Srbije u Parizu i Kulturnog centra, ali je demantovao da je u sukobu došlo i do fizičkog nasilja.
– Nije baš to tačno, ali jeste da postoje problemi između Ambasade i Kulturnog centra. Od jutros se time bavim – rekao je kratko Dačić.
Međutim, Ivica Tončev, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova zadužen za pitanja dijaspore i kontrolu rada diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije, za „Vesti“ je mnogo jasniji.
– Dobio sam nalog od ministra da izvršim hitnu kontrolu Kulturnog centra u Parizu i to ću učiniti već početkom sledeće nedelje. Sa mnom će krenuti i pomoćnik direktora za konzularne poslove MSP i generalni sekretar našeg ministarstva, da bismo najpre utvrdili šta se zaista dešava, a zatim i da problem rešimo u najkraćem mogućem roku – otkriva za „Vesti“ Tončev.
Ukinut, pa vraćen Dan dijaspore
Kulturni centar Srbije je ustanova koja Francuzima promoviše srpsku kulturu. Pošto većinu posetilaca KC čine zemljaci-dijasporci i pošto je to jedino mesto gde se mogu okupljati naši ljudi koji prate i kulturna zbivanja, pre više godina, takođe na ideju Ćirovskog, uspostavljen je ponedeljak kao Dan dijaspore, odnosno, širom otvorena vrata za dijasporska raznovrsna predstavljanja.
Dolaskom direktora Pavlovića, na startu je svaka pomisao na dijasporu bila isključena, da bi, ipak, popustio pred pritiskom, jer bi Centar bez dijasporske publike teško i opstao
Prema njegovim rečima, do sada je u sedište MSP-a stiglo više pritužbi iz ovog Kulturnog centra.
– U jednima se direktor žalio na svoje zaposlene, a u drugima zaposleni na njega. Umesto da spekulišemo i bez potrebe pravimo rijaliti program, najpametnije je sačekati da se izvrši vanredna kontrola i tada će se sve tačno znati – kaže Tončev.
On objašnjava da je Kulturni centar u Parizu u direktnoj nadležnosti Ambasade Srbije u Francuskoj, ali da još nema izveštaja ambasadora zato što je zbog posete ministra spoljnih poslova Francuske Srbiji, po protokolu morao da bude u njegovoj pratnji.
– Sve će se u najkraćem roku razjasniti i rešiti – poručuje Tončev.
