Pukovnik Blagojevic je necista savest Haskog tribunala
Daleko od ociju javnosti, iza zidina Sheveningena odvija se srednjovekovna tortura, izivljavanje i divljacko krsenje i gazenje ljudskih prava jednog potpuno nevinog coveka. Radi se o mom ocu, srpskom oficiru, pukovniku Vidoju Blagojevicu optuzenom i nepravosnazno osudjenom u slucaju „Srebrenica“.
Zlocin se odvija vec sest godina u Haskom tribunalu:
– Nije mu dozvoljeno da ucestvuje u sopstvenoj odbrani, nije mu omoguceno da svedoci u sopstvenom procesu.
– Celo vreme, kako se nalazi u zatocenistvu, konstantno je izlozen strasnim pritiscima. Blagojevic je zrtva intriga, spletki, zestokih pritisaka, ucena i zastrasivanja.
– Za dlaku je izbegao pokusaj ubistva, likvidacije od strane serijskog ubice, pseudo advokata, Amerikanca Majkla Karnavasa, koji ga je na silu zastupao na sudjenju, koji je gospodario njegovim zivotom i sudbinom, koji mu je radio o glavi.
Sve ovo se ne desava u tamnom veku, vec danas – u novom milenijumu, u eri moderne civilizacije, modernog drustva, ljudskih prava i demokratije.
Sve ovo se ne desava u nekoj zemlji treceg sveta, vec u srcu Evrope, u kolevci medjunarodnog prava.
Da li je svako sudjenje, a priori fer sudjenje?
Da li su svi zaposleni u Tuzilastvu i administraciji Tribunala moralno neprikosnoveni?
Da li su Tuzioci nepogresivi ili stoji ono da je ljudski gresiti ili konkretnije na 100 optuznica jedna moze biti totalno promasena?
„Slucaj Blagojevic“ je pokazao da je Tuzilac napravio kardinalnu gresku optuzivsi pogresnog, nevinog coveka, da u administraciji Tribunala ne rade sve sami sveci – naprotiv i da sudjenje moze da prodje bez ikakvog ucesca optuzenog.
Danas, Blagojevic ceka konacnu presudu, odnosno ishod njegove zalbe koja se svodi na jednu recenicu: „Trazim novo, fer sudjenje!“
Kako je sve pocelo?
Nakon sto je 10. avgusta 2001 god. brutalno i krvnicki uhapsen u Banjaluci, obrevsi se u Scheveningenskom zatvoru, Blagojevic je saznao da je optuzen najtezim optuzbama medjunarodnog prava ukljucujuci i optuzbu za genocid.
Zamislite da vas sutra dok bezbrizno idete na posao, prebiju i strpaju u zatvor.
Imate cistu savest, ne krijete se, zivite posteno i ne ocekujete da cete se ikada naci u zatocenistvu – isto kao i Blagojevic tada kada je uhapsen.
U redu, nije kraj sveta, znate da ste nevini i branicete se pred sudom i dokazati nevinost.
Ali sta ako vam ne daju da se branite? I to kada vam preti drakonska kazna? Onda je to gore od pakla, a daleko gore od smrti, jel’ tako?
Sam Blagojevic, koji nikada, ni u najgorem kosmaru nije sanjao da ce se naci na optuzenickoj klupi, zadnjeg dana tog avgusta potpisuje punomocje americkom advokatu grckog porekla – Majklu Karnavasu. U paketu s njim, dolazi i njegov prevodioc, Srpkinja iz Brckog, Suzana Tomanovic.
E sad, tu dolazi kljucno pitanje: Advokat bi trebao da zastupa interese svog advokata, da ga brani da bi ga oslobodio, ali sta ako se odmetne, pocne da radi na svoju ruku i povrh svega svome klijentu radi o glavi?
Rekli biste to je strasno, ali sta ako?
Ili da napravimo paralelu sa profesijom slicnom advokatu – lekar. Kada odete lekaru, vi se automatski njemu podredjujete jer ne znate medicinu. U toj situaciji on je superioran, vi ste inferiorni, ranljivi. Sta ako taj lekar pocne da vas truje?
Recicite to je necuveno, monstruozno, uzasno, bolesno.
Da, ali sta ako?
Kakav bi to monstrum trebao biti, da bi zlopupotrebio takvu osetljivu profesiju kao sto je lekar odnosno advokat. Kako on izgleda, kako se zove, da li postoji?
Sada znate njegovo ime – zove se Majkl Karnavas.
Brzo je Blagojevic posumnjao da je u velikoj opasnosti, ali sve postalo jasno, maske su pale kada je Karnavas, 8 meseci pre pocetka sudjenja, postavio svog prevodioca, Suzanu Tomanovic za ko-advokata (drugi u timu odbrane). Kao Kaligula koji je svog konja proglasio za senatora.
Tada pocinje nevidjeni pakao za Blagojevica, koji ce trajati vise od dve godine (ukljucujuci i ceo prvostepeni postupak). On hoce da smeni odbranu – Tribunal mu ne dozvoljava.
Obratio se Sekretarijatu suda, zatim pretresnom vecu, zatim zalbenom vecu – svi su ga odbili.
Sigurno ce vas zanimati argumenti kojima je Blagojevic odbijen, sve sami biseri:
Prvo da trazi promenu tima usred sudjenja sto nije tacno, Blagojevic je otkazao punomocje njegovoj odbrani mesecima pre pocetka sudjenja.
„Ne sme narusiti pravo optuzenog na ekspeditivno sudjenje time sto ce se sudjenje odloziti, sto ce se desiti ukoliko dodje do smene advokata“, „da optuzeni nema pravo da otpusti advokata jednostrano (!?, a kako inace, prim.aut.) kad mu se prohte, narocito kad je proces odbrane vec u odmakloj fazi“, pa do direktnog suocavanja sa morbidnom logikom, (parafrazirano) da buduci da advokat optuzenom placa Tribunal, Blagojevic ne sme da se tako bahato ponasa. Tek kad bi Blagojevic mogao da plati licno za svoju odbranu onda ne bi bilo problema da zameni svoga advokata.
Da se vratimo na analogiju sa lekarom: vi trazite da promenite lekara kad ste dobili prve simptome da vas truje, da izbegnete sigurno smrt, a uprava bolnice vam ne daje, porucuje vam da morate da se pomirite sa sudbinom i zamera vam sto niste ranije shvatili da vas truje.
Postoji jos jedan argument, koji je Karnavas tajno prosledio sudijama, gde objasnjava zasto Blagojevic zeli njegovu smenu: „Blagojevic mi je trazio pare, ja sam ga odbio i sad se on ljuti“.
Karnavas nije stao tu, nego je poveo i medijsku kampanju da Gebelsovski pretvori tu laz u istinu. Da, dobro ste culi – advokat poveo medijsku kampanju protiv sopstvenog klijenta!
Na stranu to sto je takva izmisljotina infantilna do besvesti – nevin optuzenik kome preti dozivotna robija razmislja o parama; Na stranu sto su to sudije prihvatili na casnu rec bez istrage; Kako god, godinu dana posle toga, Karnavas je u sudnici priznao da je lagao.
Time je krug zatvoren, slucaj je zatvoren.
Imamo dva skandala, dva presedana.
Karnavas je sebi obezbedio mesto u Riplijevoj rubrici „Verovali ili ne“, postigao je i rekord za Ginisa kao najbeskupulozniji advokatski jeretik:
Branio je klijenta koji ga ne zeli na silu, bez ikakve komunikacije s njim?
Pa kako je to moguce?
2. Pokrenuo medijsku kampanju protiv sopstvenog klijenta, da bi sirio laznu optuzbu za korupciju.
I povrh svega, pokusao je na zversko ubistvo, pokusao je da Blagojevica zakopa zivog.
Naime, kada Blagojevic nije ispeo u okviru svih instanci te institucije da dobije novu odbranu – dosli smo do paradoksalne situacije; Blagojevic sedi u sudnici i nemocno gleda kako mu Karnavas kopa raku, kako mu pakuje decenijsku kaznu.
Jer i pored takvog nakaradnog sudjenja, nije se pojavio nijedan audio, video, pisani dokaz ili svedok koji tereti Blagojevica. Kad je covek nevin i pogresno optuzen i dokaza nema.
Ali, ipak on je pocetkom pretprosle godine osudjen na 18 godina zatvora. Kako?
Kada su sudije formalno-pravno zatvorili vrata Blagojevicu da promeni odbranu, oni su prakticno dali Karnavasu u ruke dozvolu za ubijanje, licencu za najgori zlocin koji moze da se zamisli.
Jer i pre, a posebno nakon tog trenutka Karnavas je mogao raditi Blagojevicu sta hoce. I radio je sta hoce.
Nije dostavio kljucne oslobadjajuce dokaze, fabrikovao je neke posredne dokaze, imali smo svedoke odbrane koji su lagali na stetu optuzenog i omca za Blagojevica je bila spremna.
Nema monstruoznijeg ubistva kad ti neko ubije slobodu, kada ti ubije buducnost.
Karnavas nije samo ubica, on je serijski ubica.
Dr. Jozef Mengele, ili „Andjeo smrti“ kako su ga zvali u Ausvicu je amater u odnosu na Karnavasa.
Iznecu vam samo jedan momenat iz njegove bogate kriminalne biografije.
Krajem daleke 1996. u onom drugom tribunalu, u Ruandi, izvesni Jean-Paul Akayesu, otkazao je punomocje jednom advokatu, za koga je tvrdio da je manipulator i prevarant. Doticni prevarant je junak nase price – Majkl Karnavas. Interesatno je su reci kojima je g.Akayesu ispunio otkaz Karnavasu, skoro identicne recima koje je koristio puk.Blagojevic, mnogo godina kasnije, na drugom kontinentu. Akayesu i Blagojevic se definitivno nikada nisu sreli u zivotu niti komunicirali. Dakle, imamo jedan klasican slucaj serijskog ubice koji vrslja na slobodi.
Tacnije i dalje vrslja po Hagu – advokati u Haskom tribunalu su formirali svoju komoru, kao telo koje treba da se brine o etici, pravilnom zastpanju, da reaguje na zloupotrebe, razresava advokate/iskljucuje ih iz clanstva. Da li znate ko je aktuelni predsednik te komore? Drzite dobro svoju stolicu – Majkl Karnavas. O tempora, o mores!
Vise je nego jasno Karnavasa treba pod hitno razresiti, razalovati izopstiti i strpati u zatvor. Da mu se dodeli advokat, isti onakav kakav je on bio Blagojevicu, ali posto takav ne postoji, posto takvu moralnu nakazu majka vise ne radja – da mu se dodeli ogledalo!
Da stanemo za momenat, da uzmemo duboko vazduh i da probamo zamisliti kako je izgledao taj teatar apsurda, karneval gluposti, tu parodiju, tu travestiju od sudjenja Blagojevicu.
Kadija te tuzi kadija ti sudi, kadija te brani!
Zamislite vi agoniju kroz koju prolazi pukovnik Vidoje Blagojevic!
U odnosu na ovaj proces ispada da je Franc Kafka pisao bajku, u odnosu na ovaj pakao ispada da je Dante Aligieri pisao crtani film.
U procesu protiv Blagojevica je pocinjen rekordni broj zloupotreba i improvizacija da je mutirao da neprepoznatljivosti.
Proces protiv Blagojevica je Frankenstajn!
Ovo je sramota za Tribunal, sramota za medjunarodnu zajednicu, sramota za ljudski rod!
I pre svega sramota za ovu drzavu!
Ali o ulozi drzave u ovoj prici cemo za koji minut.
Karnavasa se Blagojevic oslobodio tek po zavrsetku sudjenja, pocetkom pretprosle godine. Danas ceka ishod zalbe koje predstavlja jos jedan presedan. Naime, Blagojevic ne trazi milostinju – manju kaznu. Ne trazi ni da ga oslobode. Sve sto trazi je fer sudjenje – nista vise, nista manje.
Da li je Karnavas sam mogao da izdejstvuje i da zamalo uspe u pokusaju ubistva Vidoja Blagojevica?
Naravno da ne – Sekretarijat odnosno administacija Tribunala je bio njegova logistika.
Lica sa imenom i prezimenom koje je lako identifikovati su:
-vrsili strahovit i permanentatan psiholoski pritisak s ciljem da ga uniste, da ga poremete, da ga ubiju
Stitili Karnavasa tako sto su:
– sakrivali Blagojeviceve podneske od sudija, odnosno ih nisu dostavljali
– bezocno falsifikovali sudske spise, odnosno sakrili delove stenograma odnosno zapisnika sa sudjenja.
Na osnovu svega iznetog, javno optuzujem:
-Karnavasa i njegovog potrcka, segrta Suzanu Tomanovic za pokusaj grozomornog ubistva;
-Sekretarijat Haskog tribunala kao saucesnika u pokusaju ubistva, odnosno kao deo udruzenog zlocinackog poduhvata da se nevin covek pretvori u krivca i da se, onako usput, psiho-fizicki unisti!
Ovi kanibali i sadisti, ove siledzije, su samo podzemlje medjunarodnog prava.
Za celo vreme ove golgote u raljama Haskog tribunala, Vidoje Blagojevic je potpuno sam, zaboravljen od svih. To sto je danas ziv i zdrav, moze da zahvali jedino sebi.
Nedavno je prosao i 2000.dan kako Blagojevic nevin provodi u haskom kazamatu. Od tih 2000 dana, organi, institucije, vlasti ove drzave nisu nasli za shodno nijedan dan da posvete ovom slucaju. Koliko jos dana treba da prodju da se sete da se angazuju? Sta jos treba da se desi Blagojevicu da oni osete potrebu da zastite elementarna prava sopstvenog drzavljanina. 2000 puta sam ponovio da je nevin, da je greskom optuzen, da ga ubijaju u Hagu, ali mnogo je lakse ignorisati, zaboraviti, odreci se, stigmatizovati.
Eto sta je dobio Blagojevic nakon sto je 30 godina casno i posteno sluzio sistemu, zato sto je krvario za ovu drzavu, zato sto i danas ispasta u ime ove drzave. I sve to zato sto ga je neki tamo tuzilac iz Tribunala optuzio. Neka zna svaki gradjanin ove drzave sta ga ceka ako dodje u istoj situaciji kao i pukovnik Blagojevic.
Sama cinjenica sto sam se ja odrekao svega i posvetio se borbi da pomognem ocu, predstavlja veliku sramotu za drzavu, za institucije, jer to znaci da neko ko prima platu iz budzeta ove drzave ne radi svoj posao kako treba, odnosno ne radi ga uopste.
Sa gadjenjem i indignacijom odbacujem aktuelni ignorantski tretman koji mi se namece od strane odgovornih organa – da je ovo moj licni problem, da je to licni problem mog oca.
Gospodo, vi koji vladate ovom zemljom, pod hitno pocnite da se bavite slucajem Blagojevic, i konacno vec jednom proiznesite se da li je legitimno ili ne ovo sto rade Blagojevicu u Hagu?
Ne moze vise biti – „nismo znali“.
Izignorisite ovo i udaricete poslednji ekser u kovcegu u kojem je pokopan srpski integritet i dignitet.
Javnost mora da zna sta se desavalo u slucaju Blagojevic. Javnost treba da zna sve sto se desava u tom slucaju.
Kucnuo je cas da se vidi sta se krije iza kulisa u tom slucaju, sta se krije ispod tepiha koji je vec postao brdo koliko su tu stvari ugurali.
Kucnuo je cas da se reflektor okrene prema „slucaju Blagojevic“. Da vidimo zasto je Vidoje Blagojevic necista savest Haskog tribunala.
Kucnuo je cas da se postave ozbiljna pitanja i da se traze odgovori. Dosta je bilo ignorisanja. Dosta je bilo skrivanja cinjenica, dosta nasilja!
Videti opsirnije:
– Justice for Blagojevic www.blagojevic.org
– Kontroverze u slucaju osudjenog pukovnika Blagojevica http://www.glassrpske.com/cyrl/?page=&kat=1&vijest=16332
