U OTADŽBINU PO KRIVIčNU PRIJAVU
• Mladići iz dijaspore, koji su izbegli da služe vojni rok i protiv kojih je zbog toga pokrenut krivični postupak, mogu imati probleme prilikom ulaska u Srbiju, upozorava Zeković
U evidencijama diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije u inostranstvu se nalazi 150.633 vojna obveznika, od čega 46.045 regruta. Od ukupnog broja regruta vojni rok je odslužilo 10.458. Privremeni boravak u inostranstvu, odnosno odlaganje služenja vojnog roka, odobren je za 21.635 regruta, što znači da je 60,8 odsto mladića u dijaspori, a koji nisu služili vojni rok, regulisalo zakonski svoj boravak u inostranstvu po pitanju vojne obaveze.
Ovo, u razgovoru za „Vesti“ ističe pukovnik Goran Zeković, načelnik Uprave za obavezu odbrane Ministarstva odbrane Srbije. Pravne službe ovog ministarstva nedavno su završile nacrte Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi i Zakona o civilnoj službi.
• Kada će se ovi zakoni naći u skupštinskoj proceduri?
– Ovi nacrti zakona su trenutno kod lektora, pa će nakon izvršene pravno-jezičke redakcije, biti upućeni Odboru za zakonodavstvo Vlade Republike Srbije.
• Koje su osnovne razlike u odnosu na sadašnja zakonska rešenja?
– Vojna obaveza se važećim zakonom mogla ispuniti do 35. godine života, a ta granica je ovim predlogom pomerena na 30 godina. Kada je reč o dvojnim državljanima oni imaju mogućnost da vojnu obavezu regulišu u zemlji čiji su državljani, po izboru, s tim da se od njih traži da vojnu obavezu regulišu a ne da odsluže vojni rok kao što je to slučaj bio do sada.
Ove godine 1.800 zahteva
Uprava za obaveze odbrane primila je u 2007. godini oko 1.500 zahteva regruta koji su se obratili diplomatsko-konzularnim predstavništvima Republike Srbije u inostranstvu da im se odobri produženje privremenog boravka. U ovoj godini do sada je primljeno 1.800 zahteva, što ukazuje na činjenicu da sve veći broj regruta u dijaspori želi da redovno izvršava vojnu obavezu – ističe pukovnik Zeković.
• Šta to konkretno znači? U kojim slučajevima će Vojska Srbije smatrati da su oni regulisali vojnu obavezu i da to neće morati da urade u otadžbini?
– To znači mogućnost da budu na lekarskim pregledima u inostranstvu ocenjeni nesposobnim za vojnu službu, završe alternativnu službu, profesionalnu vojnu službu ili da u zemlji boravka nema obaveze služenja vojnog roka, što uverenjem dokazuju.
• Šta će biti sa mladićima protiv kojih su podnete krivične prijave?
-Vojni obveznici iz dijaspore koji nisu regulisali obavezu služenja vojnog roka na jedan od Zakonom propisanih načina, a protiv kojih je podneta krivična prijava i pokrenut krivični postupak, mogu imati probleme prilikom ulaska u matičnu zemlju.
• A oni koji su stupanjem zakona na snagu navršili 30 godina života?
– Vojni obveznici koji su navršili 30 godina života, a redovno su preko diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije u inostranstvu, kroz institut privremenog boravka odlagali služenje vojnog roka, biće prevedeni u rezervni sastav Vojske Srbije i oslobođeni od obaveza služenja vojnog roka.
• Oni koji to nisu?
– Ti vojni obveznici će doći u situaciju da se protiv njih podnesu krivične prijave, ali će biti i prevedeni u rezervni sastav Vojske Srbije, jer je Zakonom predviđeno da se na služenje vojnog roka mogu upućivati regruti do kraja kalendarske godine u kojoj navršavaju 30 godina života. To isto važi i za regrute koji su navršili 35 godina života i izbegavali izvršavanje vojne obaveze. Oni će po službenoj dužnosti biti prevedeni u rezervni sastav i protiv njih će se preduzeti zakonom propisane mere.
