Z. Vicelarević
U hramu Vaskrsenja Gospodnjeg u Frankfurtu u organizaciji Dopunske nastave na srpskom jeziku Hesena održano je književno veče i druženje Dejana Aleksića, pisca za decu, sa mališanima iz metropole na Majni. Aleksića je dočekala puna sala dece, učenika dopunske nastave i njihovih roditelja, a Dejan je brzo pronašao jezik na kome su svi mogli da se sporazumevaju, pa i čak i ona deca koja nisu baš umela mnogo da kažu. Bilo je tu pitalica, zagonetki, šale, brzog recitovanja i još mnogo toga u kome su učestvovali svi, pa i roditelji.
– Čini mi se da je deci važno da se sretnu sa piscem, a siguran sam da u Nemačkoj nemaju često priliku za to. Deca su večeras uživala i pokazala da imaju želju za ovakvim susretima. Obično naše crkve budu otvorene za to kao što smo i danas ovde primljeni u našem hramu u Frankfurtu. Oseća se domaća atmosfera i roditelji su učestvovali u programu što je vrlo važno jer su oni karika između deteta i zajednice. Znam da je naša zajednica u Frankfurtu velika i verovatno jedna od najvećih i najorganizovanijih u Nemačkoj. Nije mi prvi put da se predstavim našoj deci koja žive u rasejanju. Nedavno sam sa Ljubivojem Ršumovićem bio u Cirihu. Često ističemo koliko nam je važno očuvanje tradicije jezika i kulture u našoj dijaspori, a večeri kao što je ova su dokaz da u tom pravcu i delujemo.
Dejana Blagojević je dovela mamu Emanuelu i tatu Milana na dečji program.
– Idem u srpsku školu kod nastavnice Bojane Rakonjac, ove godine sam krenula na našu nastavu. Program je bio super i najviše mi se dopalo kako se pisac Dejan Aleksić šalio s nama. Baš je pravi pisac za decu, ali su i mama i tata učestvovali u programu – kaže nam piščeva imenjakinja.
Njen tata Milan Blagojević nastavlja:
– Dejan je na veoma interesantan način predstavio sebe i svoje knjige. Bilo je vrlo zanimljivo i deci, ali i nama odraslima. Podsetili smo se svog detinjstva i šta smo sve radili kad smo bili u tim godinama.
Ubedljivo najviše zagonetki je pogodio Filip Mladenović.
– Za malo da sam pogodio baš sve zagonetke i samo dve nisam znao. Nekako sam imao sreće da sve znam. Imam 10 godina i idem u dopunsku školu, pa možda zato. Malo su mi pomogli Zlata i Ljubiša, malo sam i pogađao, a nešto već i znao. Bilo je baš zanimljivo i sve mi se svidelo – kaže Filip.
Nastasiji Stojiljković (7) iz Frankfurta se sve svidelo, a pre svega što se puno smejala, a tata Predrag nam je rekao:
– Bilo je zaista zanimljivo, interesantno, zabavno i smešno. Deca su mogla nešto i da nauče i dobiju inspiraciju za stihove. Dobro je da naša zajednica organizuje ovakve programe za mlade i hvala nastavnicama dopunske nastave što su pripremile ovaj susret sa piscem za decu.
Bolje od fudbala
Marko Čanadi koji se baš potrudio da učestvuje u programu.
– Pričao sam mnogo, možda i previše. Odgovarao sam na sva pitanja koja mi je Dejan postavljao, pričao sam jednu brzalicu, izuzetno dugačku i stvarno brzu. Odavno nisam ovako uživao, a da nije fudbal. Idem u sedmi razred na dopunsku nastavu kod nastavnice Bojane Rakonjac.
Dobile knjigu
Lica Sofije (7) u Elene (8) Lukijanović iz Frankfurta su ozarena osmesima i njih dve ne kriju da su uživale.
– Svidelo nam se što smo sedele napred i sve smo razumele što je pričao ovaj čika i mnogo smo se smejale. Čak smo pogodile i jednu zagonetku, dobile smo knjigu i sve je bilo lepo – kažu nam uglas Sofija i Elena.
Lep događaj
Najviše učenika je bilo sa nastave koju vodi Bojana Rakonjac, a ona je zajedno sa nastavnicama Tatjanom Milanović, Zoricom Mladenović, Olgom Urošević i Sanjom Stojanović Bojković organizovala književno veče za decu.
– Mislim da je bilo jedno veoma lepo i prijatno književno veče. Deca su sve vreme aktivno učestvovala u programu. Sve vreme su bili pažljivi i slušali pisca i mislim da je veče bilo zaista uspešno na obostrano zadovoljstvo. Zahvalni smo svi našoj crkvi koja nas je prihvatila i pružila prostor za ovako lep događaj.
