Kako sada stvari stoje, kriza u JDŠ na srpskom jeziku u Švajcarskoj stvar je prošlosti. Aktivnosti u 2002. i u prvim mesecima ove godine daju ohrabrujuce rezultate. Potvrdilo je to i izlagalje uciteljica Dragane Dimitrijevic i Radmile Simic na nedavno održanoj skupštini Srpskog kulturnog saveza uŠvajcarskoj.
Po njihovim recima, udružili su se ucitelji, roditelji, ekspertsko-medijski tim pri ministarstvu prosvete, koordinator za dopunsku nastavu Zoran Popovic, klubovi iz Švajcarske, SKS, predstavnici medija… i – rezultati nisu mogli izostati. Za više od 30 procenata je povecan broj ucenika koji pohadaju dopunsku nastavu. U nekim mestima taj procenat je i cetiri puta veci, a otvorena su nova odeljelja ili obnovljena stara.
Od znacajnih aktivnosti u 2002. godini moglo bi se izdvojiti sledeca: centralna proslava Sv. Save u Cirihu, lokalne proslave širom Švajcarske, akcija „Jedan glumac, jedna biblioteka“, takmicenje recitatora u Bazelu, proslava 30 godina JDŠ u Bernu, Decja olimpijada u Arauu, matursko vece Cirih i Bern, školski casopis, ucestvovanje u manifestaciji „Mješoviti bracni parovi“ i košarkaški turnir u Cirihu, ekskurzije, izleti i humanitarne akcije…
Ovakve i druge akcije dale su velike rezultate. Ohrabrenje i pohvale stizale su sa svih strana pa se u ovoj godini nastavilo istim tempom sa novim kadrovima koji su pristizali iz domovine. Iste aktivnosti su ponovljene, s tim da su centralne proslave prebacivane u druge gradove kako bi bili svi podjednako zastupljeni, kao npr. Centralna proslava Sv. Save ove godine održana je u Ženevi .
Rekreativno-edukativni kamp na Kopaoniku ove godine, u periodu od 01. 02 – 03. 03, posetilo je 130 daka i roditelja iz Švajcarske i Francuske, gde su svi zainteresovani prošli školu skijanja. Uporedo je radila dramska, novinarska, kompjuterska i ekološka radionica.
Ovako „zahuktala lokomotiva“ nece se zaustavljati, pa je napravljen plan za naredni period: fudbalski turnir, matursko vece, školski casopis „Godišnjak“, upis u školu preko švajcarskih prosvetnih vlasti u kantonima Cirih, Arau i Bazel, seminari, projekti itd.
– Ne dozvolimo da drugi brinu brigu o našem jeziku i kulturi, red je da to cinimo sami- je geslo kojeg se treba držati do kraja, porucuje na kraju uciteljica Dragana Dimitrijevic.
