Pune sudnice bivsih mocnika

Hteo je ove izbore, eto mu izbora. Održani su po njegovim pravilima, imao je medije da obmanjuje javnost, da govori najpogrdnije o sopstvenom narodu, preko svoje televizije. Rekli smo neka bira pravila, neka bira oružje.
NJegovo oružje je laž i nasilje, naše oružje je istina i nenasilje. Zato smo izašli na izbore, ali rekli smo mu, istovremeno, samo do tog dana možeš da lažeš i obamnjuješ. Od tog dana važi naše pravilo: nijedan glas ne može biti izgubljen, nijedan glas ne sme da bude ukraden.
Ove reci dr Vojislava Koštunice, izgovorene u noci 5. oktobra 2000. godine, okupljenom narodu koji se slio ispred Savezne skupštine iz svih krajeva Srbije, oznacile su slom režima Slobodana Miloševica i „novi pocetak“ u stvaranju demokratske države.

Poslednja stanica – CZ

Miloševic je priznao poraz kada je shvatio da su mu poslednje uzdanice, vojska i policija, otkazale poslušnost, svrstavajuci se uz izbornu volju naroda. Obratio se javnosti 6. oktobra, preko televizijskog kanala „JU-info“ i cestitao Koštunici na pobedi, dodajuci:
– Imam nameru da se malo odmorim, da više vremena provodim sa svojom porodicom, posebno sa svojim unukom Markom i da posle toga jacam svoju partiju.
Ništa nije ispalo onako kako je autisticni Miloševic nameravao, jer je 1. aprila ove godine dospeo u CZ, a na Vidovdan je završio u Hagu. SPS je na izdisaju, zaokupljena unutrašnjim raskolima.
Odmah posle izbornog poraza njihovog lidera i koalicije SPS-JUL, najuži krug nomenklature bracnog para Miloševic – poceo je da napušta brod koji tone.
Nogu je povukao Dragan Tomic, bivši predsednik Narodne skupštine Srbije. On je prekinuo sve veze sa SPS 6. oktobra prošle godine, kada je na svoju ruku sazvao sednicu parlamenta, „radi vracanja politickog života u institucije“. To mu nisu oprostili. Trenutno je u penziji i pod istragom.
Predsednik Srbije Milan Milutinovic je od pocetka do danas bio kooperativan sa novom vlašcu, uz istovremeno distanciranje od Miloševiceve politike. On je 3. marta ove godine podneo ostavku na mesto potpredsednika SPS i clana Glavnog odbora. Tada je izjavio da SPS cesto radi protiv sebe, dodajuci da je ocekivao da ce posle izbornih poraza da se u partiji nešto promeni i preovlada duh tolerancije za razlicita mišljenja. Socijalisti nisu mogli da mu oproste što je potpisivao sve zakone koje je usvajao republicki parlament na inicijativu DOS.
Posle prvog izbornog kraha smenjena je 11. oktobra Gorica Gajevic, generalni sekretar SPS i šef izbornog štaba, mada je ona to pokušala u javnosti da prikaže kao povlacenje na licni zahtev. Posle Petog kongresa SPS (25. novembra 2000.) Miloševic je rukovodstvo partije gotovo ocistio od „meke“ struje, a neka poznata imena preselila su se na stupce rezervisane u listovima za kriminal.
Sukobi u SPS ni do danas nisu okoncani, jer je Glavni odbor gotovo otkazao poslušnost Miloševicevim direktivama iz Haga. On nije uspeo da najuri iz rukovodstva prvo Zorana Andelkovica, a zatim i Branislava Ivkovica, tako da su trenutno u Sekretarijatu IO GO SPS sledeci clanovi: Zoran Andelkovic, Branislav Ivkovic, Dušan Bajatovic, Dobrosav Radovic, Ivica Dacic, Živorad Igic i Bojan Kekic. <đŽ>ivadin Jovanovic je zadržao mesto potpredsednika SPS. Ovih dana je Sekretarijat napustio Dmitar Šegrt, razocaran dominacijom u rukovodstvu „okoštalih ideja davno prevazidenog komunizma“. Sve su glasniji zahtevi i inicijative clanstva SPS za sazivanje vanrednog kongresa i razrešavanje problema rukovodenja partijom.
Dragana Kuzmanovic, portparol JUL, potvrdila je da je iz ove interesne grupacije „pobeglo 50 funkcionera, posle 5. oktobra“. Neki od njih, kao što je nekadašnja udarna pesnica Ivan Markovic, kao da su u zemlju propali.
Sa javne scene nestali su mnogi koji su do juce drmali Srbijom, vlastodršci, direktori, bankari: Mirko Marjanovic, Nikola Šainovic, Milomir Minic, Vlajko Stojiljkovic, Mihalj Kertes, Radomir Markovic, Milutin Mrkonjic, Dragomir Tomic („Simpo“), Borka Vucic, Jovan Zebic, Živko Šoklovacki, Aleksa Jokic, Milan Beko, Milovan Bojic, Nebojša Maljkovic, Zlatan Perucic, Uroš Šuvakovic, Željko Simic i Danilo Pantovic.
Gotovo protiv svih ovih ljudi otvoren je neki od zakonskih postupaka pred licem pravde. Medu prvima je uhapšen (u februaru ove godine) Radomir Markovic, šef DB, a nešto kasnije i njegovi najbliži saradnici. NJegovo hapšenje dugo su bezuspešno zahtevali celnici SPO zbog cetvorstrukog ubistva na Ibarskoj magistrali (3. oktobra 1999). U samom DOS su izbili prvi sporovi po preuzimanju vlasti, upravo, zbog odugovlacenja u privodenju šefa DB. To se spocitava taboru predsednika Koštunice iz đindicevog kruga i u najnovijim suceljavanjima u DOS.
Pocetkom jula ove godine Radomir Markovic je osuden na godinu dana zatvora za odavanje državne tajne. NJegov nekadašnji zamenik Nikola Curcic osuden je na 16 meseci zatvora, dok su po godinu dana zatvora dobili Branko Crni, bivši pomocnik šefa DB, i Milan Radonjic, bivši šef beogradskog DB, takode zbog odavanja državne tajne. Markovic je zadržan u zatvoru, jer se protiv njega vodi krivicni postupak u istrazi o slucaju „Ibarska magistrala“.

Zatrpana tužilaštva

Od proleca ove godine istražni organi i dalje zatrpavaju tužilaštva krivicnim prijavama za razne zloupotrebe službenog položaja bivših mocnika. Pominju se milioni i milioni maraka prakticno opljackanih od naroda zarad licne koristi uskog kruga povlašcenih oko bivšeg vode.
Protiv bivšeg ministra unutrašnjih poslova Vlajka Stojiljkovica MUP je podneo krivicnu prijavu, takode, zbog zloupotrebe službenog položaja, teške oko tri i po miliona dinara, ali tek ovih dana koalicioni partneri DOS iz Crne Gore pristali su da se Stojiljkovicu oduzme imunitet poslanika u Saveznoj skupštini u paketu sa Milovanom Bojicem, bivšim potpredsednikom Vlade Srbije i ministrom zdravlja. Protiv Bojica je okružni javni tužilac u Beogradu podneo zahtev za sprovodenje istrage, zbog osnovane sumnje da je bivši direktor Instituta „Dedinje“ nekim lekarima te ustanove isplatio 570 hiljada maraka za kupovinu i opremanje stanova. Bojic je uzeo dve godine neplacenog odsustva, posle 5. oktobra.
Pripadnici MUP, polovinom ove godine, podneli su krivicne prijave protiv Dragana Tomica pod osnovanom sumnjom da je ojadio „Jugopetrol“ za 760 hiljada dolara i prebacio ih na privatne racune u inostranstvu. Protiv Mihalja Kertesa vodi se istraga u Okružnom sudu zbog sumnje da je sa Slobodanom Miloševicem, Nikolom Šainovicem i Jovanom Zebicem zloupotrebio službeni položaj i oštetio državni budžet za nekoliko miliona maraka i više desetina miliona dinara. I tako redom, spisak lopovluka se stalno širi.
Upravo je direktor Republicke uprave javnih prihoda obelodanio da je Milovanu Bojicu blokiran racun u jednoj švajcarskoj banci, na kome je 800 hiljada švajcarskih franaka. Racuni su blokirani i Mirku Marjanovicu, Draganu Tomicu („Jugopetrol“), Dragomiru Tomicu („Simpo“) i Nikoli Mitrovicu, bivšem direktoru Instituta za onkologiju, kao i drugim pripadnicima bivšeg režima, cija se imena još ne saopštavaju. Kako ce te pare biti vracene Srbiji još nema preciznog odgovora.

Pao i ministar

Borislav Milacic bio je prvi bivši ministar koji je zaradio pritvor. On je uhapšen 18. maja ove godine zbog sumnje da je kao republicki ministar finansija, zloupotrebio službeni položaj. Pušten je iz zatvora krajem juna, ali postupak još nije završen. Za isto krivicno delo postupak se vodi i protiv Nikole Šainovica, bivšeg potpredsednika Savezne vlade i Hadži Dragana Antica, bivšeg direktora Kompanije „Politika“.
Oni su osumnjiceni za protivpravnu nabavku televizijske opreme vredne dva i po miliona dolara, na teret državnog budžeta.