Nekoliko desetina gastarbajterskih familija iz Homolja postalo je poklonicima sasvim novog biznisa u ovom kraju – uzgajanja vinogradarskih puževa za koje u čitavoj Evropi postoji veliko interesovanje. Ekipa „Vesti“ posetila je familiju Mišića iz sela Snegotin podno Crnog vrha.
– Još početkom godine potpisao sam ugovor sa firmom „Alimenti naturali“, a čitav projekat finansiraju moji roditelji, otac đura i majka Savka na radu u Švajcarskoj – priča Saško Mišić, glavni „tehnolog“, koji je i sam nekoliko godina proveo na radu u inostranstvu. – Mrežu za ograđivanje farme, matično jato, seme za sadnju bilja koje su specijaliteti u ishrani puževa i uputstvo dobili smo od kooperativnog partnera koji se obavezao da u narednih pet godina, po svetskim cenama, otkupi čitavu proizvodnju.
Opredeljenje naših zemljaka za ovaj posao proisteklo je iz uverenja i činjenice da su puževi delikates na trpezama Italijana, Francuza, Švajcaraca i ljudi rafiniranog gastronomskogukusa u mnogim zemljama gde je ovaj specijalitet još deficitaran.
Gladno tržište
Potražnja za puževima je tolika da u dužem vremenskom periodu nema opasnosti od hiperprodukcije. Novi proizvođački hit se koristi i u medicini, pre svega, za proizvodnju supstanci kojima se jača imunitet organizma.
– Početni ulog bio je samo 5.000 evra i nevelik novac dat za dozvole Ministarstva poljoprivrede i Zavoda za zaštitu prirode. O „zdravstvenom“ stanju puževa stara se Veterinarski institut iz Požarevca. Farma se, za sada, prostire na 20 ari i ima 14.000 puževa, ali čim malo savladamo način uzgoja, znatno ćemo povećati proizvodnju – tvrdi Mišić.
Nadmorska visina, sastav zemljišta i drugi prirodni uslovi u Homolju veoma pogoduju gajenju ove egzotične kulinarske poslastice. Za ishranu puževa, koji imaju odličan apetit, zasejane su biljke koje se ovde ne gaje: blitva, kupusna uljana repica, mešana salata, suncokret i trogotka.
Još ih nisu okusili
– Gurmani vele da su jela od puževa izuzetno ukusna – priča Mišić. – Mi ih, međutim, još nismo okusili, ostali smo pri našoj tradicionalnoj ishrani.
– U formiranju ove farme učestvovali su moja supruga LJiljana, sin Danijel i kćerka Aleksandra – objašnjava Mišić i otkriva svoja prva iskustva. – Puževi ne vole jako sunce, zbog toga pribegavamo svakodnevnom orošavanju specijalnim prskalicama.
Ovi „sporaći“ donose brzu zaradu svojim vlasnicima, tvrde žitelji Homolja gde se puževi sada otkupljuju po ceni od pet evra za kilogram. Kako je čista dobit oko 3,5 evra, a matično „jato“ ostaje vlasniku za dalju reprodukciju, ovde kažu da će tradicionalna narodna pošalica uskoro glasiti „pusti puže – evrove“!
