Kandidati za ulazak u EU obavezni da uvedu vize. “ Šta ce biti sa turistickim karnetom. “ Upozorenje ambasada na moguce prevare.
Sa velikom pažnjom minulog vikenda u pravcu Irske poglede su uputili menadžeri megamarketa iz Segedina, vlasnici autobusa za šverc ture i prodavci suhomesnatih proizvoda na tezgama Kalenic pijace. Svako sa svojim ciljem, a sa istom željom da referendum u Irskoj ne uspe i da se time ne dozvoli proširenje Evropske unije.
Na njihovu žalost ovo „irsko glasanje“ je uspelo, Unija se širi na istok, a to znaci da ce deset zemalja, medu kojima i Madarska uvesti vize za ulazak u zemlju.
Kako je najavljeno Madari, iako zvanicno nevoljno, zbog pristupanja EU od narednog leta uvešce vize za gradane buduce Srbije i Crne Gore. Jedna od zemalja koje naši gradani najviše posecuju “ Madarska naci ce se u prilicnoj nevolji, jer ce konzulati u Beogradu i Subotici sigurno biti prebukirani.
Komšije drže vize
Madari su vec uveli vize za pojedine „eks Jugoslovene“ “ gradane Makedonije i BiH, a izvesno je da ce odlagati što budu više mogli sa uvodenjem viza za državljane SRJ. Pre svega zbog madarske manjine u Vojvodini.
Jugoslavija je kao gest dobre volje od 1. juna ove godine maksimalno ublažila vizni režim uvodenjem takozvanih turistickih propusnica za gradane EU, bivših jugoslovenskih republika, ali i prekomorskih zemalja poput Novog Zelanda.
Ocekivalo se da ce Hrvatska, prema ranijim dogovorima uciniti isti korak, ali od toga ništa. Najavljeno je samo ubrzanje procesa izdavanja viza, a jedan od komentara koji se pojavio u javnosti zapadnog komšije bio je da su gužve iz konzulata premeštene na granicne prelaze.
I pored velike želje ni Slovenci ne razmišljaju o ukidanju viza, jer im najavljeno clanstvo u EU to onemogucava. Kao olakšavajucu okolnost navode da je vize moguce dobiti za jedan dan.
U javnosti je bilo nagoveštaja da ce i Rumunija i Bugarska, kao kandidati za ulazak u EU takode pribeci uvodenju viza. Srecom od toga se odustalo, a Bugarska je uvela vize za gradane Rusije i Ukrajine. To se i odrazilo na turisticki promet iz ovih zemalja koji je ovog leta opao za petinu.
Za razliku od crne Šengenske liste, Bugari i Rumuni su izmešteni u takozvanu belu zonu, što ce sigurno biti i naš cilj u toku narednih godinu-dve.
Pancir granice
Još u toku jula Goran Svilanovic, šef jugoslovenske diplomatije najavio je neke od uslova koji treba da se ispune kako bismo i mi „pobeleli“. Medu uslovima se izdvajaju stroga kontrola na državnim granicama kako bi se sprecio šverc nafte, cigareta, oružja, alkohola i droge, ali i ilegalna trgovina ljudima. Pored ovih uslova neophodno je i blago podizanje ekonomskog standarda, da bi se smanjila privlacnost za rad u zemljama EU, kao i podrška zemalja Unije, od kojih se posebno istice podrška Nemacke.
Koliko je ozbiljan posao oko zaštite granica možda najbolje svedoci podatak da su Madari zahvaljujuci donacijama obezbedili svoje granice na nacin kako su to Amerikanci uradili na granici sa Meksikom.
Poslednja zemlja koja je uvela vize bio je Kipar, koji je zbog najave prijema u EU pre desetak dana poceo sa overavanjem ulaska po ceni od 15 dolara.
Za sada vize nisu potrebne za nekoliko susednih država, kao i za desetak zemalja od kojih je najbliža udaljena dve hiljade kilometara. Bez vize se može sa plavim pasošem u Tunis, Kubu, Dominikansku Republiku, Sejšele, Kinu, Alžir, Singapur i još nekoliko zemalja.
Zahvaljujuci „mekanom viznom režimu“ ovog leta je Tursku posetio izuzetno veliki broj naših turista. Cela procedura pocinjala je i završavala se na granici uz placanje deset dolara. Ovakav vizni režim prisutan je u Brazilu, Tajlandu, na Malti, Jamajci, Maldivima, Mauricijusu, Madagaskaru i još desetak uglavnom ostrvskih zemalja.
Brak za vizu
Jedan od nacina da se olakšaju putovanja u „zemlje Šengena“ najavljivan je pocetkom leta, kada je Beograd posetio Peter Dogviler, generalni sekretar Medunarodne asocijacije za turizam i automobilizam. Prilikom njegove posete najavljeno je da ce na jesen biti uvedeni turisticki karneti koje bi trebalo da izdaje AMSJ.
Za dobijanje ovog karneta kojim bi uskoro 95 odsto slucajeva bilo obezbedeno dobijanje šengenske vize, nije bilo neophodno obezbediti pozivno pismo. Kako je tada najavljeno nemacke i austrijske vlasti su dale odobrenje za uvodenje turistickog karneta, a u toku su bili pregovori sa Švajcarskom.
Dok se odobri uvodenje ovih karneta i ne dode na „beli Šengen“, kao što je slucaj u Rumuniji i Bugarskoj, nekima kao jedina legalna varijanta preostaje vencanje sa našim gastarbajterkama.
Ovaj biznis je, kako navode mediji, posebno razvijen u Branicevskom okrugu, a ove profesionalne udavace za ovu uslugu naplacuju izmedu osam i 15 hiljada maraka, verovatno u zavisnosti od mladoženje. Tako se proletos sredovecna gastarbajterka hvalila u svom zavicaju da je uspela da udomi tri svoja „fiktivna“ muža.
Da ambasade u Beogradu pažljivo prate dogadanja na „viznom tržištu“ potvrduje i obaveštenje koje se ovih dana pojavilo u medijima. Potpisane kao ambasade Šengenskih zemalja, upozorile su naše gradane da ne nasedaju na razne oglase i ponude, jer rizikuju da u slucaju otkrivanja prevare „takve osobe mogu biti stavljene na crnu listu Šengena i rizikuju da im viza za Šengen bude odbijena tokom više godina“.
