Beograd, 6.decembar 2002.
Najnovije analize ekonomskih strucnjaka iz Instituta ekonomskih nauka pokazuju da ce inflacija u ovoj godini dostici nivo od 16% sto je ispod projektovanog proseka od 20 odsto.U novembru cene na malo u Jugoslaviji su povecane za 1,8 odsto a troskovi zivota 1,3 odsto u odnosu na oktobar.Najvise su povecane cene usluga – 4 odsto,duvana – 3,1 odsto, poljoprivrednih proizvoda – 2,7 odsto. Medju cenama usluga najveci porast od 9,8 odsto je zabelezen kod stambeno-komunalnih usluga i to zbog povecanja cene grejanja i kod cena saobracajnih usluga zbog povecanja pojedinacne karte u gradskom prevozu. Od industrijskih neprehrambenih proizvoda poskupeo je ogrev 12,2 odsto, butan gas 8,2 odsto, sve vrste benzina za 5,5 odsto. Jedino snizenje zabelezeno je kod svezeg mesa za 1,1osto.
Cene svinjskog mesa snizavane su i u decembru. Razlog je pre svega to sto je kod nas vreme takozvanog „svinjokolja“ kada domacinstva u kucnoj radinosti znatno jeftinije dolaze do mesa, kobasica, cvaraka. Zbog toga je cena takozvane zive vage pala na 60 dinara kod poljoprivrednika i 70 na farmama. Kukuruz nikad nije bio jeftiniji i cena mesa bi mogla da bude i niza da nisu povecane cene energenata i plate, mada one ucestvuju sa svega 5 odsto u ceni mesa. Stocarska proizvodnja ja osnova razvijene poljoprivrede i nas stocni fond se poboljsava ali jos uvek su uslovi privredjivanja za stocare nepovoljni. Krediti su nepovoljni, sa previsokim kamatama. Nase klanice cekaju da dobiju takozvane izvozne brojeve a pitanje je i da li imaju sta da izvezu pogotovo kad je u pitanju junece meso.Proivodjaci mesa svoje gubitke nadoknadjuju tako sto, kako mi to kazemo, „vade fleke“ preko cene suhomesnatih proizvoda.Tako kod nas recimo kilogram preradjevina,kobasica kosta vise nego 2 kilograma buta bez kostiju.
Proizvodnja mleka za 9 meseci ove godine povecana je za 20 odsto u odnosu na proslu godinu.Prodaja dugotrajnog mleka u odnosu na proslu godinu povecana je za 92 odsto ,kiselomlecnih napitaka za 28 odsto. Ipak zalihe mleka u prahu i maslaca nikada nisu bile vece u poslednjih deset godina. Izvoz je nemoguc osimu u zemlje van Evropske zajednice – Bosnu i Makedoniju.S druge strane nase trziste preplavljeno je proizvodima iz inostranstva.Ne mogu da im konkurisu sa cenom jer strani proizvodjaci imaju mnogo vece subvencije. Pri tom u poslovnoj zajednici proizvodjaca mesa i mleka kazu da ima i nelegalnog uvoza. Od drzave traze da se ogranici uvoz. Na jednoj strani su dakle zahtevi za liberalizacijom a na drugoj skromna finansijska sredstva koja nas onemogucavaju da pomognemo poljoprivrednicima da budu konkurentni.Preradjivaci mleka su resili da ponesto ucine i sami za sebe pa se ujedinjuju u tri velike kompanije kako bi bolje planirali proizvodnju i konkurisali stranim proizvodjacima.Stalni su i pritisci, za sad neuspesni, da se ukine porez na promet ne samo kod mesa i mleka nego i za proizvode od mesa i mleka.
Proizvodjaci se zale i na prevelike apetite trgovaca koji zaracunavaju veliku zaradu. Na trgovce deluje jedino konkurencija. Ovih dana otvoren je, kako kazu, najveci trgovinski centar na Blakanu, slovenacki Merkator, pa mnogi smatraju da je i to uticalo da trgovci snize cenu mesa. Vecina nasih potrosaca nije navikla da vikendom odlazi u trgovinske centre van grada i nabavlja jeftinije namirnice.Prvo zato sto mi takve objekte nemamo a drugo sto se kod nas najvise kupuje u obliznjim prodavnicama i na pijacama vikendom.Nasi trgovci su se ipak pribojavali kakve ce cene biti u Merkatoru. Mnogima je ovaj objekat daleko, ali ipak nije van grada nego u srcu Novog Beograda. Ispostavilo se da su neke namirnice „made in Srbija“, jeftinije u Merkatoru sto mozda ipak potvrdjuje tezu o prevelikim zaradama nasih trgovaca. Obaveza Merkatora je i da omoguci da se i nasa roba prodaje u njihovim objektima u cetiri drzave u kojima imaju hipremarkete. Medjutim na pitanje novinara, prilikom otvaranja, koji bi nasi proizvodjaci mogli da prodaju robu u tim hipermarketima setili su se jedino „Pionira“ iz Subotice. Slovenacka roba je u Merkatoru-Beograd skuplja nego u Ljubljani a razlog je kazu carina. Porazno, jer slovenacke plate su mnogo vece od nasih. Slovenacka kozmetika koja se kod nas uveliko prodaje takodje je jeftinija u Merkatoru sto opet potvrdjuje da nasi trgovci nece moci vise toliko da zaradjuju. Slovenci su bili hrabri i dosli prvi, a vec 14 decembra u neporednoj blizini otvara se Grcki hipermarket „Veropulos“ a pocece da se gradi i Francuska „Kora“. Slovenci racunaju da ce im se ulaganja isplatiti za sedam godina. Razmisljaju dugorocno. Pri tom istini za volju nas finansijski gigant „Delta“ jos ne uspeva da otvori objekat u Ljubljani. Nas trgovinski lanac „C market“ u decembru otvara trgovinu u Banja Luci ali tamo su vec prisutni drugi svetski trgovacki lanci. Stizemo medju poslednjima.
Otvaranje Merkatora bilo je spektakularno,sa koncertom na kome su ucestvovale Slovenacke,Hrvatske ali i Srpske zvezde. Ima onih koji se iz politickih razloga zaricu da nece krociti u Merkator a ipak je bila neverovatna navala nasih potrosaca u Merkator na dan otvaranja. Ponasali smo se kao da je to cirkus koji u nasem gradu ostaje samo tri dana pa ga treba sto pre obici da ne pobegne. Mozda smo umorni od odlazaka u soping ture u Madjarsku pa smo jedva docekali da i u nasem gradu osvane centar u kome biti potrosac zvuci dostojanstveno. Hoce li zbog toga oslabiti promet na kineskoj pijaci? Ne verujem. Roditelji ce odlaziti u Merkator i Veropulos sa decom da im pokazu kako kupovina moze biti otmena i kupti im po koju sitninicu ali ce glavninu kupovine, zbog slabe kupovne moci, obavljati na buvljacima. Da li ce tako i ostati?
U Institutu ekonomskih nauka kazu da je realna procena vlade Srbije da ce inflacija u narednoj godini biti 9 odsto. Stojan Stamenkovic iz Instituta ekonomskih nauka smatra da nece preci 10 odsto. Ovaj strucnjak takodje smatra da je realna inflacija ove godine 10 odsto a da je 6 odsto posledica ispravljanja dispariteta. Najvise ga zabrinjava spoljnotrgovinski deficit. Uvoz robe siroke potrosnje veci je od ukupnog izvoza a ono sto se uveze i potrosi za proizvodnju ne vrati se kroz izvoz u svet nego potrosi na domacem trzistu.To je ono sto ujedinjuje pricu o problemima stocara i dolasku stranih hipermarketa kod nas. Potrebna nam je strana konkurencija ali cini se mnogo je potrebnije ulaganja u domacu proizvodnju.
