Putovanje zvezdanom stazom do srpske Zornjace
Dete sam komunistickog perioda..U tom vremenu je preovladjivala siva boja.
Ali sam odrastala izmedju :stvarnosti koja je pocinjala van zastitnih zidova roditeljskog doma i „stare svile „od snova koja je rukotkana na „razboju“od secanja a iza naseg kucnog praga .
Rasla sam uz opojnu i neprolaznu svezinu tih nedavnih prozivljenih godina u nekoj drukcijoj zemlji i drustvu koje je sagoreo u pepeo II Sv rat.Razvejala i zbrisala svojim rusilackim naletom tkzv.soc.revolucija.
Svakodnevno u toj oazi ;
bujnoj,. mirisnoj i netaknutoj moja mama mi je pricala … O raskosnim bojama sabackih balova, sarmu i ljupkosti cuvenih „matinea“ koja su bila popodneva predvidjena za drustveno predstavljanje mladih dama Sapcanki .Za njihovo uvodjenje u drustvo odraslih i predstavljanje mladoj gospodi .Cuvene sabacke igranke uz zivu muziku i okretne igre
Setalista na kojima se radjala ljubav iz snenih pogleda.
Negovani maniri i domace vaspitanje koji su bili najlepsi ukrasi mladosti a zalog ugledu odraslih i sabackih porodica.
Sabac kao „mali Pariz“imao je svoje lude i nezaboravne 30. te godine!
Slicne kao i njegov veliki imenjak ili kao Bec , naravno i celuloidni Holivud.
Nisu to bile samo pricice iz secanja moje mame. To se takodje dalo naslutiti, iz njenih prelepih ociju osencanih, dubokom senkom trepavica i tuge…
Sve pricano sam i „vidjala „svojim velikim radoznalim i upijajucim pogledom deteta. Mamine skrinje pune divnih haljina cudnih i carobnih za moje vreme!
Teskih i mekih materijala:stofane svile , velura, tafta, barsuna,somota..I prozracnih i lakih kao pero: zorzeta, lake cipke, tila,…
U tim starim sklonjenim u dubinu kuce ormanima, nalazila sam :sesire, tokice sa velom , kitice vestackog cveca, cipkane rukavice, zimski muf(krznena tasna u kojoj su se drzale ruke kao elegantan detalj zimi uz damski kaput), uredno slozene svilene carape marke „Kajzer“….
Brizno i cuvarno zapakovana, purpurna svilena balska haljina sa sljokicama ,u malenom mrkom koznom kovcegu.
Zaboravljene i odbacene navike i stvari koje su „znacile zivot“.Sve ono sto se moralo zatrpati zaboravom u ime novog vremena u kome su sabacke dame preko noci ,postajale „drugarice“.
Ja sam bila „Alisa u zemlji cuda“, putovala sam „natraske“smestena u prepun zvezdica „tobogan“!
Osnazena krilcima „vile konjica“ putovala sam u Sabac snene i sustavo otmene lepote , uzdrzanog ophodjenja i eksplozivnog veselja…
U Sabac grad otmenih sezona balova, sezona slava (kada su se dame i stare i mlade oblacile samo u novo),bozicnih praporaca i Vrbice sa buketima prelepe zdrave i pristojne dece.
Vaskrsa u proletnjem cvatu sabackih bagremova..
Za trenutak ali i za vecnost pamcenja „Alisa“ vas je povela sa sobom .Ima li jos putnika ?
Gde su ostali saputnici i da li neka nova deca iz 80.tih, 90.tih znaju za prave staze i puteve svoga rodnoga grada i da li zele ,da li imaju ljubavi da „isprave“svoje i tudje korake..?
Ljiljana Predic-Joksic
