Clanovi Kluba Jugoslovena u Stutgartu s ponosom isticu da su medu najstarijim klubovima nasih gradana u Zapadnoj Evropi, a spadaju i u krug najbolje organizovanih i posecenih. Pri Klubu deluje vise sekcija, a Radio-amaterska sekcija „Soko“ svakako je najzanimljivija. Vredna oprema i dobri instruktori omogucili su da draz ovog hobija osete i mladi i stari. Prema rezultatima u Jugo ligi Baden-Virtemberga i u nemackoj C klasi izdvajaju se clanovi Sahovske sekcije „Vasja Pirc“, od kojih neki nose i visoke sahovske titule.
Ponos Kluba je Folklorna sekcija „Jelek“ koja uskoro obelezava pet godina rada, a u prostorijama ovog kluba odvija se nastava u Muzickoj skoli za nasu decu s kojom radi profesor Zoran Petrovic. Iz ove svojevrsne radionice za stvaranje dobrih muzicara izasli su kasnije uspesni studenti muzicke akademije.
Svake subote u klupskim prostorijama okupi se oko stotinu ucenika koji pohadaju nastavu na srpskom jeziku i uce cirilicu u okviru programa Jugoslovenske dopunske skole. Neki od njih pokazuju sklonosti prema glumi, pa se i o tome vodi racuna.
Sve u svemu, predsednik Kluba Jugoslovena u Stutgartu Bosko Maric vrlo je zadovoljan cinjenicom da se skoro svakodnevno nesto dogada u prostorijama, da je tu mnogo mladih i da ovo postaje svojevrsni centar okupljanja nasih ljudi u Stutgartu.
– Mi imamo prostorije velicine 330 kvadratnih metara i tu se paralelno odvijaju mnoge aktivnosti i sadrzaji. Ovde je sediste Saveta Srba Baden-Virtemberga, Saveza srpskih klubova i udruzenja ove pokrajine, Foruma za zastitu srpskih interesa, Sahovskog saveza nasih klubova na ovom podrucju. Nasa je zelja, a o tome ce biti reci i na izbornoj godisnjoj skupstini koja ce biti odrzana do kraja meseca, da postepeno prerastemo u srpski kulturni centar – istice Bosko Maric i napominje ogroman doprinos u svim ovim aktivnostima potpredsednika i sekretara kluba Dragana Dimitrijevica i Mitra Lelica.
Nemaju novcane probleme
Zahvaljujuci dobrom radu Uprave i clanova Klub Jugoslovena iz Štutgarta nema novcanih problema, tako da redovno izmiruju obaveze za prostorije.- U vise navrata smo novcano pomagali otadzbini – s ponosom istice Bosko Maric. – Tako smo samo za vreme bombardovanja Jugoslavije poslali 13.300 maraka pomoci, a medu prvima smo po ucescu u brojnim akcijama humanitarnog karaktera na ovom podrucju.
