Uspješno održano predavanje o pravu na rad
Glavne teme informativne večeri o pravu na rad naših studenata u Austriji, koje je održano u četvrtak, 9. marta ove godine u organizaciji OSSI Beč i Sindikata privatnih radnika (Gewerkschaft für Privatangestellte), bile su prava i obaveze radnika proistekle iz kolektivnog ugovora (Kolektivvertrag) i dobijanje radne dozvole (Beschäftigungsbewilligung).
Predavači Christian Hoffmann, Marica Guldimann i Tomas Gawronski detaljno su pričali o ovim temama i odgovarali na pitanja brojnih studenata, a između ostalog su naveli:
- u kolektivnom ugovoru naznačeno je koliko iznosi minimalna plata, radno vrijeme radnika i pravo na dobijanje 13. i 14. plate, odnosno Urlaubsgeld i Weihnachtsgled, koju dobijaju svi zaposleni, bez obzira na to koliko sati sedmično rade, s tim da iznos tih plata zavisi od toga da li je neko radio samo nekoliko mjeseci ili godinu dana. Studenti treba da znaju kojem kolektivnom ugovoru pripadaju, jer kolektivni ugovori nisu isti za sva zanimanja. Na taj način oni mogu da ostvare svoja prava ukoliko evenutalno budu narušena.Važno je i da studenti redovno ispunjavaju svoje radne liste u kojima navode koliko sati dnevno rade. Kolektivnim ugovorom definisano je i pitanje otkaza. U slučaju da otkaz daje radnik poslodavcu ili poslodavac radniku, onda postoji otkazni rok. Postoji i otkaz po uslovu i poslodavca i radnika i tada se prestaje sa radom bez prethodnog otkaznog roka. Ne postoje legalni načini zaobilaska kolektivnog ugovora potpisivanjem pojedinačnih ugovora;
- studenti ne smiju da rade bez prethodno dobijene radne dozvole od AMS-a, a zahtjev za dobijanje ove dozvole predaje firma u kojoj student treba da počne da radi. Postupak dobijanja dozvole može da traje I do devet sedmica. Ako se u ovom roku ne dobije nikakav odgovor, onda postoji mogućnost žalbe. Rad bez dozvole može prouzrokovati da student dobije zabranu rada u periodu od godinu dana. Studenti koji su na pripremnoj nastavi, odnosno pohađaju kurs njemačkog jezika, mogu da rade deset sati sedmično, bez obzira da li su upisani na osnovne ili master studije, isto kao i redovni studenti na osnovnim studijima, dok studenti na master studijama mogu da rade 20 sati sedmično;
- ako neko radi nelagalno, a za taj rad nije plaćen, ima mogućnost žalbe kako bi dobio zarađeni novac, s tim da mora znati kakve posljedice u smislu daljeg prava boravka u zemlji može da prouzrokuje nelegalni rad;
- bruto platu čini neto zarada, ali i porez koji radnik plaća. Osim toga, sam poslodavac plaća porez na taj iznos. Porez se ne plaća ukoliko zarada na godišnjem nivou nije veća od 11000 evra. Ukoliko jeste, visina poreza iznosi 26,5 odsto zarade. Oko 18 odsto od plate radnika odlazi na plaćanje socijalnog osiguranja. U slučaju nezaposlenosti radnici imaju pravo na novčanu pomoć (Arbeitslosgled) u iznosu od 55 odsto njihove prijašnje plate. Ako radnik prvi put radi u Austriji, onda mora minimalno godinu dana da radi da bi u slučaju nezaposlenosti imao pravo da šest mjeseci dobija novčanu pomoć, a kasnije je dovoljno da radi šeset mjeseci da bio ostvario ovo pravo. Zaposlenima na deset sati sedmično ne odbija se od plate novac za nezaposlenost i oni nemaju pravo na ovu novčanu pomoć u slučaju nezaposlenosti;
- postoji teoretska mogućnost da student reguliše svoje pravo boravka u Austriji ako otvori firmu, ali je to investicija od više od 300000 evra uz otvaranje još nekoliko radnih mjesta. Nakon završenih studija, studentima nisu zagarantovani ostanak i rad u Austriji, ali to je moguće ako dobiju Crveno – bijelo – crvenu (Rot – weiss – rot) kartu. Međutim, jedan od uslova za to je mjesečna bruto zarada od 2200 evra, osim ukoliko je riječ o ključnoj radnoj snazi, kada ta suma može da bude manja. Za dobijanje ove neophodno je 60 bodova, od čega kandidati starosti između 20 i 30 godina mogu da dobiju 15 bodova;
- rad na osnovu honorarnog ugovora je veoma specifičan i, po pravilu, ne bi trebalo da traje dugi vremenski period. Honorarni poslovi se ne mogu generalizovati, već se svaki slučaj mora posmatrati posebno;
- studenti koji rade praksu ostvaruju kratkoročni radni odnos, koji traje nekoliko mjeseci i za koji treba da dobiju novčanu naknadu.
Sindikat privatnih radnika, koji zastupa interese zaposlenih, pripravnika, učenika i studenata, kao i radnika na bolovanju ili na odsustvu zbog služenja vojnog roka, pozvao je studente koji imaju bilo kakvih problema ili nedoumica da im se obrate za pomoć.
Medijski sector – OSSI Beč,
Slađana Gajić Deák
