Nikome više ne treba dokazivati da je u Srbiji puno očajnih radnika, na ivici gladi koji su kao poslednju meru vlastite borbe za golu egzistenciju izabrali radikalni štrajk glađu. Neki od njih, kao što je već legendarni Zoran Bulatović, vođa štrajkača novopazarskog kombinata „Raška“ koji je sebi odsekao prst, idu toliko daleko da su spremni i na samopovređivanje. Ali ta stravična i preteća slika kao da je svima pred očima osim članovima Vlade Srbije, upravo onima od kojih se traži rešenje. Tako je delegacija radnika kragujevačkog „Partizana“, koji danima štrajkuju glađu i od kojih je troje juče prinudno hospitalizovano, u ponedeljak besno napustila sastanak u Beogradu. Ne samo što niko iz Ministarstva ekonomije nije došao, već je i predstavnik Agencije za privatizaciju nonšalantno odgovorio da nema ovlašćenja da bilo šta učini u vezi sa „Partizanom“ koji se sada nalazi u privatnom vlasništvu. Tačno je da firmom sada treba da se bavi novi vlasnik, ali je problem što Vlada ne vidi vlastitu krivicu što su preduzeća prodavana nesolventnim privatnicima.
Pušteni niz vodu
Za sociologa Srećka Mihailovića simptomatično je to što je ovih dana više radnika u štrajkovima, pa i u štrajkovima glađu, nego što ih se okupilo pre neki dan u prvomajskim protestima na ulicama i trgovima.
– Ta činjenica svedoči o minimumu radničke solidarnosti i svejevrsnom radničkom individualizmu. Svedoči, takođe, i o karakteru civilnog društva i njegovih organizacija, kao da svi gledamo kako je radničko pitanje pušteno niz vodu, a mi sedimo na obali, gledamo, plačemo i čekamo da nas zahvati voda – kaže Mihailović.
Jedini od ministara koji ima hrabrosti da se neposredno suoči sa besom radnika, bilo onog u Novom Pazaru ili u Kragujevcu, jeste ministar rada Rasim LJajić. On, međutim, kaže da država ne može da ispuni zahteve radnika s obzirom na to da je kragujevačka firma u privatnom vlasništvu. Ipak, dodaje, obaveza države je da štiti radnike i zakonitost postupka privatizacije.
Prema podacima koje je izneo LJajić, od 1.080 privatizacija sprovedenih u Srbiji, čak 400 je poništeno! Odgovornost države je upravo u tome da je preko svoje Agencije za privatizaciju neretko dozvoljavala da se društvena ili državna imovina proda sumnjivim kupcima za koje se moglo znati da neće isplatiti sve rate, ispuniti investicioni, niti socijalni deo kupoprodajnog ugovora.
– Ključni problem je pitanje funkcionisanja Agencije. Privatizacije su rađene zbrda-zdola ili u interesu pojedinaca i njihovih kućnih budžeta – kaže predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić.
Bez potrebe da koristi uzdržani rečnik političara, jedan od štrajkača kragujevačkog „22. decembra“, još jedne od fabrika u štrajku čiji su radnici pretili bacanjem s fabričkog krova, nedavno je Agenciju otvoreno prozvao kao leglo korupcije i pljačku nekadašnje društvene imovine. U Agenciji zasad ne nalaze za shodno da odgovore na teške prozivke, kao da su više zabrinuti koliko će im vladinim leks specijalisom biti smanjene sopstvene plate.
Stečajem do profita
Kraljevački „Magnohrom“, kompanija „Putnik“, srpske mlekare samo su neka od zvučnijih imena loših, pa i kriminalnih privatizacija. Neke privatizovane firme su otišle i u stečaj zahvaljujući praksi da se gazdama daje dodatna šansa i rokovi da izvrše obaveze bilo prema državi ili prema radnicima. Prethodno bi novi vlasnik rasprodao značajniji deo nepokretnosti, ostvarivši veću zaradu nego što je bio iznos kojim je platio fabriku. Retki su slučajevi, kao pančevačka Azotara i Srpska fabrika stakla u Paraćin, čiji su sindikati uspeli da spreče stečaj privatizovanih nekadašnjih privrednih giganata. Još ređe se dešavalo, kao u slučaju zrenjaninske „Jugoremedije“, da su udruženi mali akcionari, koji su zajedno činili većinski paket, uspeli da se izbore za svoju fabriku i sada je uspešno vode.
Za Branka Pavlovića, bivšeg direktora Agencije za privatizaciju, a sadašnjeg pravnog zastupnika malih akcionara nekih privatizovanih firmi, problem je u državi koja u ozbiljnim kriznim vremenima kakva su sadašnja, javno ne saopšti da para nema da se svim razočaranim radnicima pomogne iz državne kase.
– Vlada mora da izađe sa projektima za rešenja koja će u najboljoj nameri i pravično pronalaziti izlaz za ovakve slučajeve. Ali naša država ništa ne rešava i za mnoge slučajeve loših privatizacija ona je kriva, tako da građani imaju utisak da para ima, ali da ih država ne da i da je potrebno samo izvršiti pritisak na Vladu u Beogradu – kaže on.
U kragujevačkom „Partizanu“ radnici su ubeđeni da država može da im pomogne tako što će većinu akcija otkupiti od vlasnika koji, kako navode, nije sposoban da ispuni preuzete obaveze. Kako vreme odmiče, a rešenje nije na vidiku, tako štrajkovi po Srbiji postaju sve radikalniji.
– Vlada je nonšalantna, a takvim stavom predstavlja dodatni generator krize i zato ćemo imati sve brojnije i sve češće i moralno teške situacije koje će lako skliznuti u agresiju – upozorava Pavlović.
