Radila sam i po dva posla da bih ostala u Americi da specijaliziram medicinu

Foto: Tatjana Blažin/privatna arhiva

Tatjana Blažin medicinu je završila u Novom Sadu, trenutno u Americi čeka specijalizaciju. Priželjkuje internu medicinu. U razgovoru za Danas.rs otkriva da put do specijalizacije medicine u Americi nije ni lak, ni jeftin, ali da joj je cilj bio iznad svega.

„Trenutno sam završila sa svim intervjuima i napravila svoju listu željenih bolnica. Nestrpljivo čekam mart da saznam gde sam dobila specijalizaciju. Sam proces je bio užasno skup, zbog toga sam se posle diplomiranja vratila u Masačusets gde sam radila različite poslove da bih pokrila što je više moguće troškova. Radila sam u hotelu, u restoranu, u butiku, čak sam postala i menadžer u istom butika itd. To mi je bilo prelepo iskustvo i mislim da je dosta uticalo na mene kao osobu. Radila sam dva posla istovremeno tako da je bilo naporno, ali imala sam zacrtan cilj i bila sam odlučna u tome da ga ostvarim“, priča Tatjana Blažin.

Srbiju je napustila posle diplomiranja 2019. godine. Od tada je u Americi na različitim vizama, par meseci je bila na praksi u Floridi i Čikagu, a ostali period je radila i polagala i Step 3, koji je dodatni ispit koji je neophodan ako želite određeni tip vize.

„Većina ga polaže u toku prve ili druge godine specijalizacije. Želela sam da položim taj ispit da bih imala pravo da tražim vid useljeničke vize a ne privremene radne, koja se uglavnom dobija kada dobijete specijalizaciju“, ističe ona.

Foto: Tatjana Blažin/privatna arhivaFoto: Tatjana Blažin/privatna arhivaFoto: Tatjana Blažin/privatna arhivaFoto: Tatjana Blažin/privatna arhivaFoto: Tatjana Blažin/privatna arhivaFoto: Tatjana Blažin/privatna arhiva

Tatjana naglašava da voli Srbiju, ali ne namerava da se vraća u bliskoj budućnosti jer smatra da je Amerika zemlja u kojoj se praktikuje najbolja medicina i zemlja u kojoj se trud i požrtvovanost isplati.

„U Americi uvek ima mesta i uslova za napredak. Volim Srbiju i najteže je uvek ostaviti svoju porodicu i prijatelje, ali već smo razvili rutinu video poziva i polako ih nagovaram da svi izvade vize da bi se mogli češće posećivati. Ne mogu da tvrdim šta će biti u budućnosti, ali trenutno je to plan“, kaže Tatjana.

Prema njenim rečima, Amerika joj je pružila mogućnost da napreduje samo zahvaljujući svom trudu i radu. Bez veza, bez politike, bez volonterskih specijalizacija.

„Nema sujete, većina ljudi hoće da vam pomogne i da vas usmeri, ljudi su srećni zbog tuđih uspeha. Mogućnost da pomognem svojim bližnjima finansijski. Sistem koji funkcioniše. Sa druge strane, kao sto sam već pomenula, uvek je teško ostaviti svoju porodicu i prijatelje i otići u potrazi za nekim boljim životom“, iznosi Tatjana svoje utiske o Americi.

Tokom studiranja imala je mogućnost da izađe, kako kaže, iz okvira našeg sistema obrazovanja i upozna se sa studiranjem i radom u drugim zemljama. Naime, dva puta je učestvovala u popularnom Work and Travel programu zahvaljujući kome studenti imaju priliku da provedu leto u Americi, rade različite poslove, i naravno putuju. Pre toga je na kliničkoj razmeni radila mesec dana u bolnici u Kairu i na naučnoj razmeni, takođe mesec dana u bolnici u Verakruzu u Meksiku. Šest meseci je zahvaljujuci ERASMUS razmeni studenata bila na Medicinskom fakultetu u Lođu, u Poljskoj.

„Ali život i rad u Americi me je naveo na razmišljanje o mogućnostima daljeg usavršavanja u toj zemlji. Tada mi se prvi put javila želja za životom u Americi, ali nisam imala nikakvo znanje o tome kako se baviti medicinom tamo i da li je to uopšte moguće sa završenim fakultetom u Srbiji. To je u početku bila samo želja za koju sam bila sigurna da se neće ostvariti. Međutim, u toku poslednje godine studiranja krenula sam intezivno da istražujem o samom procesu odlaska na specijalizaciju u Ameriku. Sve sam saznavala na internetu i polako se upoznavala sa procesom. Bio je to ogroman izazov, kao i želja da svoje školovanje i usavršavanje nastavim u Americi“, navodi ona.

Kako postati „poželjan“ kandidat za specijalizaciju

Da bi neko ušao u proces za dobijanje specijalizacije medicine u Americi, prema rečima naše sagovornice, mora da prođe dug i zahtevan proces, a konkurencija je velika.

Neophodno je položiti ispite koji se nazivaju Step 1 i Step 2. Step 1 obuhvata svo znanje i predmete iz prve tri godine fakulteta, sam ispit traje osam sati i, kako kaže Tatjana, „užasno je naporan“, te ga ljudi u proseku pripremaju mesecima, pa i godinama. Step 2 obuhvata kliničko znanje iz poslednje tri godine fakulteta, a ispit traje devet sati.

„Za ova dva ispita trebalo mi je oko 15 meseci pripreme. Posle toga je neophodno položiti i OET (Occupational english test), koji nije toliki problem. Zatim ispuniti različite uslove koji vas čine „poželjnim“ kandidatom, pošto je konkurencija toliko velika da je potrebno uraditi sve što možete da bi uopšte i pogledali vašu aplikaciju. To obuhvata pronalazak prakse u Americi kako bi imali iskustvo iz Američkih klinika/bolnica, dobijanje pisama preporuke od američkih doktora, pokušati publikovati radove, uključiti se u projekte, volontirati itd“, nastavlja Tatjana.

Tek kad se ovo završi, kandidati imaju uslova da se prijave za željenu specijalizaciju, svake godine su prijave u septembru. Nakon toga čeka se poziv na intervjue, a ne tako retko možete da ostane i bez intervjua, kaže Tatjana. Intervjui se sprovode od oktobra do početka februara i nakon završenih intervjua pravi se rank order list, tačnije lista želja gde biste voleli da idete na specijalizaciju. Bolnica na isti način rangira sve kandidate koje su intervjuisali.

„Famozni „Match Day“ je 18. marta kada algoritam određuje u kojoj bolnici ste dobili specijalizaciju (postoji mogućnost i da je ne dobijete). Primera radi, u proseku se za svaki program prijavi od 4.000 do 5.000 kandidata, program intervjuiše 300-400 za 10-20 mesta. Konkurancija je ogromna i uvek postoji rizik da ili ne dobijete intervjue ili ne upadnete u vaš top izbor ili ne dobijete specijalizaciju uopšte. Svake godine se „match-uje“ 50 odsto kandidata“, objašnjava ova mlada doktorka, a kolegama poručuje da donesu čvrstu odluku pre upuštanja u sam proces, koji zahteva velika ulaganja.

„Postoji mnogo ljudi iz Srbije tamo i verujem da je većina spremna da pomogne. Ja sam imala sreću da na samom kraju procesa upoznam divne ljude iz Beograda i Niša koji prolaze kroz isto kao i ja, žao mi je što ih nisam upoznala ranije, ceo ovaj proces bi možda bio malo lakši. Pitajte za pomoć i verujte da će se na kraju isplatiti“, prenosi Tatjana svoja iskustva.

„Srbija treba da zadrži kvalitetne ljude, a ne obrnuto“

Potvrđuje da prati dešavanja u Srbiji, ali ne voli da iznosi svoje mišljenje o politici, već želi da se fokusira na medicinu. Ono što ipak naglašava je da Srbija treba da zadrži kvalitetne ljude.

„Srbija je prelepa država sa kvalitetnim ljudima, ali isto tako sa duboko ukorenjenim problemima koji se ne mogu rešiti preko noći. Ljudi su postali apatični i pomireni sa sudbinom, što ne osuđujem, ali mislim da jedino zajedno možemo da utičemo na sistem i možda promenimo stvari. Sve veći broj ljudi napušta Srbiju u potrazi za nekim boljim životom, trebalo bi da radimo na tome da zadržimo kvalitetne ljudi u zemlji, a ne obrnuto“, smatra ona.

Na pitanje koliko su ljudi iz njenog okruženja upoznati sa dešavanjima u Srbiji i kakve su im reakcije kada kaže da dolazi iz Srbije Tatjana obično prvo mora da im razjasni da Srbija nije Sibir ili Sirija, te da odgovori na pitanja o hladnoći i ratovima.

„Uglavnom ne znaju ništa o Srbiji, ili imaju predrasude o tome da smo nerazvijena i opasna država, ali sam se par puta prijatno iznenadila kada su ljudi prepoznali Srbiju, uglovnom zahvaljujuci nasim sportistima Đokovicu i Jokiću“, navodi naša sagovornica.

Dodaje da je tamo stekla i mnogo prijatelja kako iz Srbije tako i sa Balkana – iz Bosne, Bugarske i Makedonije. Prija joj, kako kaže, da bude u okruženju „naših ljudi“, ali se podjednako lepo slaže i sa Amerikancima.

„Moje iskustvo je da su oni otvoreni za priču i da žele da čuju i nauče više o našoj državi i životu u Srbiji“, navodi Tatjana.

„Jedva čekam novi početak“

Upoređujući koliko joj se život promenio odlaskom u Ameriku, kaže: „u potpunosti“.

„S obzirom da se to dogodilo postepeno, imala sam vremena da se naviknem i nisam ni svesna koliko je sve sada drugačije. Svaka godina je donela nešto novo. Ova godina će biti novi izazov kada u junu krenem na specijalizaciju, ali spremna sam za to i jedva čekam novi početak“, uzbuđeno je rekla Tatjana Blažin.

Kroz savete i kvizove pomaže kolegama na društvenim mrežama

Ono kroz šta je ona prošla da bi dobila mogućnost za specijalizaciju u Americi navelo ju je da i drugima pomogne da se bolje snađu i pripreme. Trenutno vodi instagram stranicu medicine_made_easyyy, gde uglavnom deli svoje beleške, savete i trikove za lakše učenje različitih tema u medicini, a takođe pokušava da pomogne ljudima koji žele da se upuste u ceo proces dobijanja specijalizacije u Americi. „Pošto je stranica na engleskom, većina ljudi sa kojima komuniciram su stranci, ali sam u poslednje vreme primetila porast ljudi iz regiona što mi je veoma drago. Sve je počelo spontano ali se pretvorilo u veliku zajednicu i srećna sam kada dobijem poruku da su nekom moja pitanja, beleške i kvizovi pomogli da položi ispit i motivisali ga da nastavi ka svom cilju“, dodaje Tatjana Blažin.

Original Article